Najveća noćna mora radnika od sada zabranjena

Zaposleni od sada imaju parvo da ne odgovaraju na takve pozive van radnog vremena, prema zakonu nazvanom "pravo na isključenje".

Kompanije sa više od 50 zaposlenih obavezne su da izrade kodeks dobrog ponašanja u kojem će biti navedeni sati tokom kojih zaposleni ne treba da odgovaraju ili šalju poruke elektronske pošte.

Francuska, članica Evropske unije, već ima 35-časovnu nedelju koja je na snazi od 2000. godine, podseća BBC.

Predlagači zakona isticali su da zaposleni koji odgovaraju ili proveravaju elektronsku poštu van radnog vremena nisu pošteno plaćeni za taj prekovremeni rad i da takva praksa stalnog “priključenja” na mrežu nosi rizik od stresa, sagorevanja na poslu, tegoba sa spavanjem, a remeti i privatni život.

Zakon o pravu na isključenje deo je reforme zakona o radu i jedini je koji nije izazvao proteste i štrajkove, što nije bio slučaj sa izmenama zakona koje omogućavaju poslodavcima lakše zapošljavanje i otpuštanje zaposlenih. Njegov je cilj da nametne poštovanje vremena za odmor i godišnji odmor te uspostavi bolju ravnotežu između profesionalnog i privatnog života.

Prema studiji instituta Great Place to Work, 12 odsto aktivne populacije pogođeno je bolešću 21. veka, sagorevanjem na poslu, ali u mnogim državama nije priznat kao profesionalna bolest.

U Belgiji se zakonom od 1. septembra 2014. sagorevanje na poslu smatra "psihosocijalnim rizikom" i preduzeća su obavezna da svoje pravilnike tome prilagode, ali u praksi, na taj se zakon retko kad poziva.

Neke privatne kompanije već su pokušavale da ograniče svojim zaposlenim korišćenje elektronske pošte van radnih sati.

Tako je na primer nemački proizvođač vozila Dajmler 2014. uveo opciju za radnike koji odlaze na godišnji odmor da umesto poruke "van kancelarije", zaposleni mogu da odaberu funkciju da im se elektronske poruke automatski brišu.