Alarm: Tramp sve poništava - počinje nova era

Na njih će Tramp morati što pre da ponudi odgovore.

1. Može li Tramp stabilizovati tržišta?

Ovo se može činiti kao nepošteno pitanje za predsednika Trampa, s obzirom na to da će dužnost preuzeti 20. januara iduće godine, a na tržištima deset nedelja predstavlja veoma dug period. Međutim, ne može se izbeći činjenica da su globalna finansijska tržišta sve do zatvaranja birališta računala na pobedu Hilari Klinton, a činjenica da će Tramp postati novi stanovnik Bele kuće ih je poprilično pogodila.

Među investitorima sada prevladava stanje visoke anksioznosti. Svi žele da znaju hoće li ekstremna retorika o privrednoj politici koja je karakterisala Trampovu kampanju oživeti i u mandatu.

2. U predizbornoj kampanji Tramp je najavljivao ponovne pregovore o trgovinskim sporazumima, pa se postavlja pitanje - hoće li njegova vlada poništiti postojeće trgovinske sporazume?

Novoizabrani predsednik svoju kampanju je u dobroj mjeri gradio na oštroj kritici postojećih trgovinskih sporazuma SAD s drugim zemljama, od kojih je najpoznatiji Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, koji u vrlo velikoj meri dopušta bescarinsku trgovinu SAD s najbližim susedima, Meksikom i Kanadom.

Tramp je takođe obećao kako neće potpisati nove sporazume koje je dogovorila administracija Baraka Obame, od kojih je najpoznatiji Transpacifičko partnerstvo (TPP). Čini se vrlo verovatnim da kidanje postojećeg okvira američkih trgovinskih odnosa može imati brojne posledice, kako za SAD, tako i za svetsku privredu, poručuje BBC.

3. Postavlja se i pitanje - hoće li Tramp ograničiti nezavisnost američke centralne banke Feda?

Za globalni finansijski sistem, jedan od najalarmantnijih delova Trampove kampanje jeste dovođenje u pitanje nezavisnosti američke centralne banke. Njegove tvrdnje da je predsednica Feda Dženet Jelen držala kamatne stope niskima po nalogu predsednika Obame predstavljaju napad na ključne pretpostavke i same temelje američkog i globalnog finansijskog sistema, po kojima je centralna banka nezavisna i sprovodi monetarnu politiku nezavisno od uticaja političara na vlast.

4. S obzirom na Trampove kritike po pitanju Obaminog vođenja ekonomske politike, postavlja se i pitanje - kako će Tramp povećati rast američke privrede?

Velik deo njegovih obraćanja američkim biračima temeljio se na tvrdnji da može da vrati privredu SAD na stope rasta koje nisu viđene godinama, ako ne i decenijama. Kada preuzme dužnost, novoizabrani predsednik će biti pod velikim pritiskom objašnjenja kako to planira da učini.

Obamina administracija je predsedavala za vreme privredne ekspanzije koja sada već traje godinama. Trampovi privredni planovi su verovatno poprilično različiti od Obaminih - on želi oštro da snizi poreze, posebno bogatijim građanima, ali to naravno ne znači da ima tajnu kako da postigne veći potencijal rasta američke privrede, navodi BBC.

5. Pitanje je i k- ako će Tramp sarađivati sa Kongresom?

Za mere poput snižavanja poreza, promene odnosa Feda i države, ili prekrajanja ili ukidanja trgovinskih sporazuma, svi predsednici moraju da osiguraju saradnju sa Kongresom. Iako Republikanska stranka sada ima predsednika i većinu u Senatu, čini se da su podele unutar stranke produbile tokom 18-mesečne Trampove kampanje za predsednika.

Kako će Donald Tramp odgovoriti na ova pitanja umnogome će zavisiti od toga da li je voljan i na koji će način da sarađuje sa Kongresom, zaključuje BBC.