Profesor otvara oči - odakle struja za kola?

Kopenhagen -- Automobili s pogonom na struju se često reklamiraju kao obećavajući odgovor na klimatske promene, zagađenja vazduha i povećanje energetske bezbednosti.

Izvor: Beta
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Međutim, odakle energija za sve njih, pita se profesor geografije i životne sredine na Državnom univerzitetu San Franciska Džekon Henderson.

U članku na sajtu jedne od vodećih kompanija sveta za inovativne urbanističke projekte Kopenhagenajz, Henderson piše da nije iznenađujuće što lideri svetske klimatske politike i najveća tržišta automobila - Kalifornija, Nemačka i Kina, propagiraju masovno javno subvencionisanje opšte električne motorizacije.

Čak i zemlje s "najzelenijim transportom u svetu" - biciklistička Danska i železnicom bogata Švajcarska su se tome pridružile, dok Holandija rešenje za električne automobile vidi u zabrani prodaje konvencionalnih automobila s benzinskim motorima do 2025. godine.

Privlačnost električnih automobila je u tome što će se u potpunosti okrenuti obnovljivim izvorima energije, zato ih reklamiraju kao "zelene automobile", "ugljenično neutralne" i vozila "s nultom emisijom gasova".

Ali, piše Henderson, niko ne pokazuje koliko je to dodatno opterećenje, jer, ako se pogledaju obnovljivi izvori energije, jasno je da za njih već konkurišu drugi, postojeći legitimni zahtevi za "zelenim" kućama i stanovima, i javnim prevozom.

"Pre no što svet uloži hiljade milijardi dolara i evra, i nesagledivu količinu prirodnih resursa u prelazak na masovnu električnu motorizaciju, moramo se zapitati: Odakle će doći energija i kako će to izgledati?", piše Henderson.

Širom sveta - od Kalifornije, preko Evrope, do Kine, "nadamo se da će se sve u našim kućama pokretati energijom iz obnovljivih izvora što se smatra ključem održivosti klime u budućnosti. U Danskoj koja je verovatno najbliže tom cilju, ali ima samo pet i po miliona stanovnika, turbine na vetar mogu da osvetle većinu kuća samo nekih vetrovitih dana.

Ali, zimi Danskoj treba uglja, gasa i spaljivanja smeća da bi se grejala, a njen program turbina na vetar nije dovoljne veličine za punjenje baterija automobila. Neki tu zabrinutost odbacuju govoreći o džinovskim baterijama koje tek treba izgraditi, za skladištenje električne energije dobijene od vetra za dane kada vetra nema.

Ipak, ne bi li trebalo da taj "uskladišteni vetar" ne ide u baterije automobila, nego da ide domovima i kancelarijama, i šta je sa strujom za potpunu elektrifikaciju danskih železnice i metroa u Kopenhagenu, zar ne bi trebalo da vetar ide najpre u šinski prevoz?, pita Henderson.

U Kaliforniji, najnovija solarna instalacija može da strujom napaja 140.000 domova ako je dan optimalan. Koštala je više od dve milijarde dolara, uz 80 odsto subvencija iz federalne kase SAD. Da bi se tako strujom snabdevalo postojećih 12-13 miliona domova u Kaliforniji, bilo bi potrebno izgraditi još bar 87 takvih solarnih elektrana, i još 40-50 elektrana za potrebe 20 miliona stanovnika Kalifornije očekivanih do 2050. godine.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

To je ogroman, industrijski trošak, i čak i da je moguće postaviti solarne elektrane žrtvujući pustinje, šta će biti s manje sunčanim regionima SAD, kao i sa industrijom i kancelarijama Kalifornije, a pogotovo sa ogrominm električnim voznim parkom - danas Kalifornija ima 24 miliona automobila. To tim pre jer je ona već sada verovatno dostigla upotrebljivi maksimum korišćenja energije vetra.

Problem su i sami obnovljivi izvori, jer iako zaljubljenici u struju zamišljaju da će i električna vozila i obnovljivi izvori koji ih pokreću, biti "ugljenično neutralni" i bez fosilnog goriva, ipak nije tako. Baterije, kako za automobile, tako i za ogromna skladišta energije vetra i sunca, proizvode se od rude, kakav je litijum, s mnogo otrova i problema sa otpadom. Fabrike baterija, bile one u Kini ili Nevadi, neće raditi na vetar ili solarnu energiju, osim ako se ta energija ne uzme od domaćinstava. Fabrike sada rade na ugalj, gas i naftu, a tako će biti i ubuduće.

Za proizvodnju sve modernijih "nanomaterijala" troše se ogromne količine energije, uz daleko veću emisiju gasova štetnijih od ugljen-dioksida. Iz toga proizlazi da Danska može da vetrovitih dana bude "zelena", ali samo zato što je prava emisija zagađenja preseljena u Kinu, Nemačku i drugde gde su svetski centri proizvodnje čelika, opreme, automobila.

Električni automobili će i dalje imati gume proizvedene od nafte, delove od plastike, olova, aluminijuma i hemikalija od ugljenika koje doprinose intenzivnijem ispuštanju gasova koji zagrevaju klimu. Biće i održavanja vozila, odlaganja ili recikliranja što sve troši masivne količine energije i resursa, od kojih se nijedan ne pojavljuju u energetskim bilansima Kalifornije ili Danske, konstatuje Henderson.

Solarni uređaji, da li na krovu kuće ili u nizu u pustinji, takođe zahtevaju rudarstvo, potrošnju fosilnog goriva, bakar, staklo, plastiku, još više aluminijuma, zagađujućih gasova, više toksičnog otpada, raznih hidroksida, arsena, olova, hroma, i još mnogo toga. Isto važi i za turbine na vetar: najpre rudarstvo, izrada, transport, instalacija, priprema zemljišta, ugljenikom bogata potrošnja resursa za beton temelja tornja turbine.

Da bi zaista nastao svetski masovan sistem automobila s pogonom na struju, sve pustinje sveta, ravnice, sva plitka mora, i svi planinski grebeni bi morali biti potpuno pokriveni silicijumom, čelikom i plastikom. To bi bila eskalacija potrošnje energije ogromnih razmera, piše Henderson.

Zatim, tu je povećana mobilnost električnog automobila jer će ih ljudi voziti više smatrajući da su "zeleni". Entuzijasti će pokrivati kuće panelima za dopunu baterija automobila što je formula za još više vožnje.

"Električni automobil, sam po sebi ne može biti tako loš. Ali san o masovnoj električnoj motorizaciji kao zameni postojećeg sistema automobila, može biti noćna mora", piše Henderson.

On smatra da bi "možda trebalo da fosilno gorivo i emisiju gasova staklene bašte trošimo za izgradnju brzih pruga i elektrifikaciju masovnog tranzita, a okrenemo se biciklima i kompaktnim gradovima po meri pešaka, koristeći vetar i solarne panele za energetski efikasnije domove".

"Dakle, tu je izazov za industriju i svakoga ko sanja budućnost električnog automobila. Pokažite nam brojeve. Odakle će dolaziti energija, i kako će to stvarno izgledati?" - zaključuje Henderson.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 241 idi na stranu