Čovek koji se ugušio u svom zlatu

Johan Avgust Suter, koji je 1834. pobegao u Ameriku kao prevarant i falsifikator menica, obogatio se u Kaliforniji dok je još bila meksička provincija.

Izvor: Biznis i finansije
Podeli

Bogatstvo je stekao zahvaljujući ogromnom plodnom zemljištu koje mu je dato u koncesiju.

Kada je vest da je na njegovom imanju pronađeno zlato izazvala zlatnu groznicu, avanturisti sa svih strana sveta uništili su mu celokupnu imovinu.

Američka država nikada ga nije obeštetila, iako je protiv nje vodio parnicu dvadeset godina, sve dok nije umro u Vašingtonu, siromašan, psihički uništen i ismejan.

Na parobrodu koji u junu 1834. godine plovi iz Avra u Njujork, među putnicima je i tridesetjednogodišnji Johan Avgust Suter. Bivši artiljerijski kapetan u švajcarskoj vojsci, Suter je vojničku karijeru zamenio ženidbom sa bogatom udovicom, čiji je imetak straćio u sumnjivim poslovima. Nakon bankrota, bežeči od sudskog progona zbog falskifikovanja menica i drugih mnogobrojnih prevara, ostavlja ženu da se sa troje dece snađe kako zna i ume, a on sa lažnim francuskim pasošem traži spas u dalekoj Americi. Po dolasku u Njujork, dve godine se bavi svim mogućim i nemogućim poslovima, a potom nešto stečenog imetka ulaže u kupovinu farme u Misuriju.

Ali, pored njegove farme stalno prolaze trgovci i iseljenici koji putuju na Zapad, a sa njima i neverovatne priče o još neosvojenim beskrajnim stepama i basnoslovnim bogastvima. Jedna reč je posebno magična – Kalifornija, zemlja u kojoj teku med i mleko, ali samo za one koji savladaju daleki put prepun opasnosti. Šta je malena farma u Misuriju naspram takve avanture? Suter već 1837. prodaje imanje i kreće u susret mitovima koji se ispredaju o tadašnjoj meksičkoj provinciji i, nakon beskrajnih teškoća na putu, 1839. stiže u bedno ribarsko selo po imenu San Francisko. Umesto meda i mleka zatiče zemlju rastrzanu pobunama, sa jedva oko hiljadu doseljenika iz Evrope, mnoštvom neobrađenog zemljišta i manjkom stoke i radne snage.

Suter kupuje jedno kljuse i na njemu se spušta do plodne doline Sakramenta, gde ubrzo shvata da na tom prostoru ima mesta ne za jednu farmu već za celo kraljevstvo. Zato 1841. kao meksički građanin odlazi u glavni grad Monte Rej, gde od guvernera Alvarada uspeva da dobije desetogodišnju koncesiju na 49.000 hektara zemlje na teritoriji današnjeg Sakramenta, u zemenu za obećanja da će je iskrčiti i osnovati koloniju Nova Helvecija (Nova Švajcarska). U tim pregovorima, begunac od evropskih sudova uviđa da ovde, hiljadama kilometara daleko od svake civilizacije, energija jednog pojedinca može daleko lakše i unosnije da se proda nego kod kuće.

Od zlata do blata

Suter kreće u radove sa indijanskim plemenom Kavak i nekoliko Evropljana; grade magazine, kopaju bunare, zasejavaju zemlju, podižu torove, a radna akcija tolikih razmera privlači i druge doseljenike iz napuštenih misionarskih mesta. Zemlja je plodna i prinosi streme u nebo, stoka se ubrzano množi i dostiže na hiljade grla, kopaju se kanali i podižu vodenice... Vlasnik Nove Helvecije snabdeva Vankuver, Sandvička Ostrva i sve moreplovce koji pristaju u Kaliforniji, ima otvorene kredite kod najvećih bankarskih kuća u Engleskoj i Francuskoj. I tek tada, priseća se da je preko okeana ostavio ženu i troje dece i piše im da mu se pridruže u njegovom bogatsvu. Jer nakon što je 1848. okončan rat sa Meksikom i Kalifornija pripojena Sjedinjenim Državama, bivši bankroter i falsifikator a sada bogati veleposednik očekuje da će se uvesti red i zakon, koji će osigurati da se njegovo bogatstvo dalje razmnožava.

Ali, ovoga puta, red i zakon su ti koji beže Suteru. Te iste 1848. jedan od njegovih radnika, Džejms V. Maršal, koga je poslao na imanje u Kolomi da organizuje izgradnju pilane, javlja mu da je prilikom kopanja pronašao zlato. Suter jaše u Kolomu da ispita šta se događa. Ispostavlja se da je dovoljno uzeti sito i malo protresti pesak pa da se na površini pojave zlatna zrnca. Zabranjuje radnicima da govore o ovom otkriću i tokom povratka kući računa da je na sigurnom putu da postane najbogatiji čovek na svetu.

Tajna je procurela već nakon nedelju dana. Svi Suterovi ljudi odmah napuštaju svoje dotadašnje poslove i pomahnitalo jure da nabave rešeta i šerpe, a potom ka pilani da iz peska vade zlato. Preko noći sva je zemlja napuštena, prinosi trunu, stoka crkava, ruše se ambari, staju mašine... Telegrafi seju zlatna obećanja preko mora i kontinenata. Već stižu avanturisti iz celog sveta u gomilama, najezda ljudskih skakavaca željnih zlata. To je horda koja ne zna za drugi zakon do za pravo jačeg i nasilje. Ljudi svih rasa i jezika ruju po vlasništvu Johana Avgusta Sutera, kolju njegove krave, kradu njegove namirnice i mašine, jedni drugima preprodaju njegovo zemljište, podižu barake i cela naselja...Niko se ne usuđuje da im se odupre. Suterova država, Nova Helvecija, nestaje u novoj magičnoj reči – Eldorado, a bogati veleposednik gotovo preko noći postaje ubogi siromah, ugušen u sopstvenom zlatu kao nekada lidijski kralj Mida.

Prosjačenje za pravdom

Suter, paralisan ljudskim ludilom, pokušava i sam da okuša sreću kao kopač, ali napušten od svih ubrzo se povlači na jednu izolovanu farmu, gde mu stiže i supruga sa već odraslim sinovima. Ponovo kreće u zemljoradnju i vraćanje imetka, a u međuvremenu američka vlada 1850. najzad uspeva da suzbije anarhiju u Kaliforniji poludeloj za zlatom. I tada, vlasnik Nove Helvecije istupa sa svojim zahtevom. Celo zemljište, tvrdi on, na kome se u međuvremenu raširio San Francisko pripada njemu po pravu i zakonu. Suter optužuje 17.221 farmera da su se nezakonito naselili na njegovom zemljištu, a državu proziva da je dužna da nadoknadi štetu koju je pretrpeo usled krađe njegovog imanja. Zato od savezne vlade zahteva deo od ukupne količine zlata dobijene na njegovoj zemlji, a od države Kalifornije 25 miliona dolara zato što mu je mimo zakona prisvojila puteve, kanale, mostove, vodene brane i vodenice koje je on sagradio.

Počinje parnica neverovatnih razmera, a najstariji sin Emil u Vašingtonu završava studije prava kako bi zastupao očeve interese. Suter vodi parnicu četiri godine kroz sve institucije i na nju troši ogromne svote od prihoda sa farme. Najzad, 15. aprila 1855. pada presuda. Nepodmitljivi sudija Tompson, najviši činovnik Kalifornije, presuđuje da je pravo Johana Avgusta Sutera na sporno zemljište poptpuno i neprikosnoveno. Po toj presudi, Suter je najbogatiji čovek sveta. Ali, na tu vest izbija pobuna u San Francisku i celoj zemlji. Desetine hiljada gnevnih ljudi tvrde da je ugroženo njihovo vlasništvo, a kada im se pridruže oni koji uvek vrebaju priliku da izazovu nerede radi pljačke, pobuna prerasta u razularenu gomilu koja pali zgradu suda, traži sudiju da ga linčuje, pljačka celokupnu Suterovu imenovinu i njegovo novo imanje pretvara u pustinju. Jedan od njegovih sinova, pred nemilosrdnim besom gomile, izvršava samoubistvo, drugog ubijaju, treći se davi u pokušaju bekstva. Sam Suter jedva spasava glavu, ali od tragedije koja ga je zadesila nikada se nije oporavio.

Preostale dve decenije svog života on je psihički uništen i oskudno odeven starac, kome je od svih potraživanja država jedino priznala penziju od 250 dolara mesečno, i koji se i dalje povlači po sudovima u Vašingtonu opsednut parnicom. Traži svoje pravo sa ogorčenjem manijaka, obraća se senatu, kongresu i svakojakim „pomagačima“ koji aferu podgrejavaju. Neprekidno se pojavljuju novi advokati, avanturisti i lopovi koji mu mame poslednje ostatke imetka obećavajući nastavak parnice. Oblače mu smešnu generalsku uniformu i vuku ga od kancelarije do kancelarije, od poslanika do poslanika...Svi činovnici znaju za „generala“ u plavom kaputu sa pocepanim cipelama, koji iz dana u dan zahteva svoje milijarde. Nakon dvadeset godina žalosnog prosjačenja za pravdom, Suter doživljava moždani udar i umire na stepenicama kongresne palate u Vašingtonu 17. jula 1880. godine. U njegovom džepu je presuda kalifornijskog sudije koja njemu i njegovim naslednicima osigurava najveće imanje koje je stekao običan pojedinac u dotadašnjoj istoriji.

Svet

Opet štrajk u Lufthanzi

Berlin -- Nemački sindikat pilota VC pozivao je na štrajk u aviokompaniji Lufthanza u ponedeljak i utorak pošto su propali pregovori o ranom prenzionisanju pilota.

Svet nedelja 30.11. 14:14 Komentara: 0

Nemačka profitira od stranaca

Berlin -- Nemačka finansijski profitira od svojih stranaca, rezultat je studije Centra za evropska privredna istraživanja, sačinjene za potrebe fondacije "Bertelsman".

Svet nedelja 30.11. 12:05 Komentara: 2
strana 1 od 260 idi na stranu