Brze pruge jedu profit avikompanija

Kineska aviokompanija Čajna sautern erlajnz (China Southern Airlines) zabeležila je očajne poslovne rezultate u protekloj godini. Neto profit ove kompanije opao je za 24 odsto, na 321 milion dolara, a operativni profit pao je za čak 70 odsto.

Tako se Čajna sautern erlajnz pridružio Er Čajni (Air China) čiji je neto profit u 2013. godini opao za 32 odsto, i Čajna istern erlajnzu (China Eastern Airlines) čiji je profit u prošloj godini pao za 25 odsto.

Na pad profita uticao je rast cena goriva, kao i pojačana konkurencija niskotarifnih kompanija, ali ono što kineske aviokompanije ističu u prvi plan jeste jačanje sistema brzih železnica u toj zemlji.

Razvoj železnica postao je jedan od najznačajnijih segmenata kineskog privrednog rasta. Železnica se ne suočava sa preprekama koje imaju aviokompanije koje npr. moraju da dobiju dozvolu vojske za svoje linije, dok kineski aerodromi imaju negativnu reputaciju kao oni na kojima su zabeležena najveća kašnjenja na svetu.

Sistem brzih železnica se, s druge strane, munjevito proširio – za paet godina je izgrađeno 9.700 kilometara brzih pruga, a očekuje se da će železnička mreža 2015. godine dužina brzih pruga u Kini iznositi čak 19.000 kilometara. Kineske brze železnice već danas prevoze dva miliona putnika dnevnu, u vozovima koji retko kasne i koji jezde zemljom prosečnom brzinom od oko 200 kilometara na sat. Železnice u Kini prevezu dvostruko više putnika dnevno nego domaće aviokompanije.

Naravno, ne mora da znači da bi svi ti ljudi nužno putovali avionom da im brza železnica nije na raspolaganju. Neki verovatno ne bi putovali uopšte, dok bi drugi išli kolima, autobusom ili običnom železnicom. Ipak, kada se vidi kako je razvoj brze železnice išao paralelno sa padom prometa kineskih aviokompanija – jasno je da je brza železnica jednostavno privolela veći broj putnika.

"Snažan razvoj brzih železnica i ekspanzija niskotarifnih aviokompanija pojačaže u budućnosti konkurenciju na domaćem tržištu", ocenila je Er Čajna u svom godišnjem izveštaju, objavljenom prošle nedelje.

Direktor Čajna isterna požalio se prošle godine na subvencije za železnice, rekavši da je "kineska vlada investirala u brzu železnicu daleko više nego u aviokompanije, tako da se ne može reći da je nacionalnim aviokompanijama bolje, jer moraju da se suočavaju sa daelko

više izazova".

Iako se sa akcijama sve tri aviokompanije slobodno trguje na berzi, kineska vlada i dalje zadržava većinski vlasnički udeo u njima. Aviokompanije zato ocenjuju da vlada time što ostaje nema na odliv putnika ka brzoj železnici, zapravo dozvoljava gubitag sopstvenog profita.