Kada je šef psihopata...

U stvarnom životu, šefovi-siledžije za sobom ostavljaju pustoš kada je reč o zaposlenima i samom poslu i situacija uopšte nije zabavna, piše Bi-Bi-Si.

Novinarka Miranda, koja u holandskoj novinskoj agenciji radi 20 godina, ispričala je za BBC da je jednom radila za direktora koji je bio tiranin i manipulator:

"Svi su mu bili krivi ako išta pođe naopako. Usred noći stizali su mejlovi, kopirani svima, u kojima je 'krivac' ponižavan."

Njegove akcije su podrivale stabilnost i poverenje na radnom mestu, primećuje Miranda, koja nije želela da otkriva prezime zarad dobrih odnosa u firmi.

"Menadžeri srednjeg nivoa i urednici međusobno su se obračunavali da bi postali njegovi miljenici", kaže Miranda, opisujući njegov stil kao "makijavelistički", po sistemu "zavadi pa vladaj". Kako navodi BBC, u fazi izlaska iz globalne ekonomske krize, nagomilavaju se istraživanja o lošem ponašanju "korporativnih siledžija", naročito u bankarskom sektoru. I sva ukazuju na ponašanja koja više ne možemo da posmatramo samo kao "zločasta" i "remetilačka", već zapravo - psihopatska, ukazuju stručnjaci.

Klinička lista uobičajenih psihopatskih ponašanja - koja uključuju nedostatak griže savesti, šarm koji "uključuju i isključuju" kao svetlo, laži, manipulacije, impulsivnost i emotivno siromaštvo - preovlađujuća je među ljudima koje privlače pozicije moći. Važno je razlikovati psihopatsko ponašanje od psihotičnog: psihoza je simptom mentalnog obolenja. Najšire gledano, to znači da je neko "izgubio vezu s realnošću".

S druge strane, kad psiholozi govore o psihopatama, govore o osobama sa poremećajem ličnosti koje iskazuju ceo spektar karakteristika, među kojima su glavne da su nemilosrdni i da nemaju ni saosećanja niti savesti. Te osobine obično se uklapaju u tip ličnosti koja teži bogatstvu, slavi i kontroli, kažu stručnjaci, a prenosi BBC.

I, nisu samo pojedinci na meti takvih likova.

"Psihopate pljačkaju korporacije. Kockaju se našim novcem, a onda traže od javnosti da ih 'izvuče'", ističe psiholog Oliver Džejms, autor knjige "Kako napredovati u svetu laži, zabijanja noževa u leđa i prljavih trikova" (How to Thrive in a World of Lying, Backstabbing and Dirty Tricks). Džejms ističe da su za skoro sve skorije finansijske krahove krivi ljudi koji pokazuju psihopatsko ponašanje.

Nobelovac i žrtva "Ponzijeve šeme" Bernarda Madofa, Eli Vizel izjavio je jednom prilikom da je "psihopata previše lepa reč" da bi opisao Madofa, koji je u međuvremenu osuđen na 150 godina robije zbog najveće finansijske prevare u istoriji Sjedinjenih Država.

Britanski akademik Klajv Bodi ide još dalje, pa za globalni finansijski pad 2009. krivi poslovne lidere koji ispoljavaju psihopatsko ponašanje: "Verujem da oni utiču na moral celokupne organizacije u silaznoj spirali i utiču na sve ljude koji ih okružuju."

BBC navodi da je "teško reći" koliko ljudi sa psihopatskim ponašanjem ima na radnim mestima, ali psiholog Robert Heir procenjuje da je reč o otprilike jedan odsto ukupnog stanovništva. Istraživanja sprovođena onlajn sugerišu da je broj značajno veći kad je reč o upravama korporacija.

Veliko naučno istraživanje ovog fenomena započeo je 2011. godine psiholog sa Oksforda Kevin Daton. On je metodama psihometrije testirao 5.500 ljudi, koje je zamolio da ocenama iskažu koliko se slažu ili ne sa više izjava, na primer:

"U današnjem svetu, osećam da je opravdano učiniti bilo šta s čim se mogu izvući da bih uspeo" do izjave "Ljubav je precenjena".

Iako nije reč o naučnoj studiji, BBC primećuje da rezultati tog testa pravilno ukazuju na zanimanja koja najviše privlače ljude sa psihopatskim sklonostima: na vrhu te liste su direktori, slede advokati, pa zaposleni u TV industriji, trgovci i hirurzi. Visoko se kotiraju i novinari i policajci, a na dnu liste su medicinske sestre, terapeuti, umetnici i nastavnici.

"To je kao da radite za šestogodišnjaka. Ako vam je to šef - u nevolji ste. Jer, nećete ga promeniti, a on neće naučiti iz svojih grešaka", kaže psihoterapeutkinja iz Amsterdama Odri Kraft.

U savremenom svetu psihopatske osobine prednost su za napredak u pojedinim korporacijama, jer takvi ljudi neće "ni trepnuti" pošto nekoga otpuste ili preuzmu zasluge za tuđe ideje, a sopstvene greške pripišu drugima, kaže Džejms i zaključuje:

"Pohlepa je dobra o globalizovanoj ekonomiji, gde su vam potrebni ljudi na vrhu koji su prilično nemilosrdni. Ali ista ta nemilosrdnost, ako se otme kontroli, ogroman je rizik i može da uništi firmu."

Britanski akademik Bodi ima i praktičen savete u slučaju da vam je šef psihopata. Kako kaže, "upoznajte svog neprijatelja" i iz literature naučite kako da predvidite njegove akcije, dokumentuje svaku moguću zloupotrebu i ne shvatajte ništa lično. Takođe, uvek imajte svedoka kad ulazite u sukobe jer - očekujte da vam viši menadžment neće verovati.