Dr Propast: Sledi nova nestabilnost

Prema oceni Rubinija, nestabilnost je dodatno pojačana najavom Centralne banke SAD (Fed) da bi uskoro mogla da smanji, a potom i sasvim ukine program jačanja likvidnosti domaćih banaka.

On smatra da Fed najverovatnije više neće "upumpavati" u domaću i svetsku privredu ogromne sume dolara, kao što je ta centralna banka to činila u proteklih nekoliko godina kada je, sudeći prema različitim izvorima, za te namene potrošila više hiljada milijardi dolara.

Rubini kaže da je već najava promene politike Feda izazvala potres na globalnom tržištu, u vidu pada cena sirovina i prilično naglog smanjenja vrednosti valuta većine zemalja sa brzo rastućim privredama.

"Kako će se taj proces na kraju završiti teško je sada predvideti", kaže Rubini, koga nazivaju i "doktor propast", jer je prvi među viđenim ekonomistima predvideo globalnu finansijsku krizu koja je počela u njegovoj zemlji polovinom 2008. godine.

Američki ekonomista upozorava da je rast cena sirovina i vrednosti akcija, koji je lani i u većem delu prvog polugođa ove godine beležen na relevatnim berzama u svetu, "izgledao začuđujuće", jer su mnoge najrazvijenije zemlje bile suočene sa padom ili stagnacijom privredne aktivnosti.

Veći deo 17-člane zone evra je zahvaćen recesijom, a u tom stanju se nalazi i Velika Britanija, koja nije članica evropske monetarne unije, a Japan preduzima, kako navodi Rubini, "očajne mere" da izbegne dalji privredni pad primenom "abanomike" - posebnog programa mera s ciljem drastičnog slabljenja jena, koji sprovodi vlada premijera Šinza Abea.

Rubini ukazuje i na vrlo trom privredni rast u SAD, koji već nekoliko kvartala uzastopno ne nadmašuje bitnije nivo od 1,5 odsto, dok se brzo rastuće ekonomije, poput Kine, Indije i drugih, takođe suočavaju sa znatnim usporavanjem ekonomske aktivnosti.

Tako je, na primer, ove godine kineski rast opao na oko osam sa više od deset odsto u 2010. Istovremeno, privredna aktivnost u Indiji je smanjena na 5,7 odsto, sa ranijih više od 11 procenata godišnje.

Bruto domaći proizvod preostale tri članice BRIKS - Rusije, Brazila i Južne Afrike - opao je na oko tri odsto, što je tek polovina ranijeg privrednog rasta, i u takvoj situaciji tržišta se orjentišu, prema mišljenju Rubinija, na druge faktore.

Poverenje investitora na berzama je, uprkos lošijim makroekonomskim pokazateljima, uvećano potkraj prošle i početkom ove godine delom i zbog smanjene opasnosti od raspada evrozone, ali i sniživanja tenzija u konfliktu oko realizacije kontraverznog iranskog nuklearnog programa.

Svi koji optimistički gledaju na blisku perspektivu globalne ekonomije veruju da se svetska privreda, nakon dugog perioda u kome je glavni cilj bio smanjenje državnih dugova, sada ipak nalazi "na pragu novog uspona".

Prema oceni optimistički nastrojenih analitičara, čije mišljenje prenosi Blumberg, u drugoj polovini ove godine većina brzo rastućih privreda trebalo bi da se "vrati u pređašnju formu".

Rubini, međutim, takve prognoze ne smatra meritornim, jer ima, kako upozorava, mnogo "činilaca koji deluju u suprotnom pravcu od željenog".