Monti: Plaćamo grehe iz prošlosti

Nestabilnost tržišta uticala je na povećanje javnog duga Italije, koji sad iznosi 120 odsto od bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Mada su kamatne stope na italijanski dug smanjene od novembra prošle godine, kada je Montijeva vlada stupila na dužnost, nedavno su ponovo skočile zbog bojazni da bi Grčka mogla izpasti iz zone evra, i zbog krize banaka u Španiji.

Italija je, po rečima Montija, pogođena više "zbog sveukupne slabosti (evropskog finansijskog) sistema, nego zbog neke posebne slabosti same zemlje". On je priznao da je visok dug Italije posledica "grehova iz prošlosti" - prekomerne javne potrošnje i slabog ekonomskog rasta, ali je istakao da njegova tehnokratska vlada radi na popravljanju stanja.

Monti je, govoreći o merama koje razmatraju evropske vlade, posebno ukazao na dokapitalizaciju banaka, kod koje centralna uprava ima moć i novac da pomogne banci, a da pritom ne mora da konsultuje vladu.

On je posebno pozvao Nemačku, glavnog zagovornika mera štednje, da preuzme vođstvo u nalaženju novih načina da se krene napred.

Francuska i Španija se zalažu za usporavanje smanjenja budžeta u nekim zemljama da bi se izbeglo produbljavanje recesije, i traže nove stimulativne mere za podsticanje rasta, ali Nemačka se tome opire, navodeći da prvo treba popraviti javne finansije.