Hoće li 6. maj promeniti Evropu

Grci, Francuzi i jedan deo Nemaca 6. maja izlaze na izbore čiji će rezultati biti od suštinskog značaja za sudbinu EU koja teško prevazilazi dužničku krizu.

Izvor: Tanjug
Podeli

Ionako tešku finansijsku sutuaciju u EU, komplikuju izbori u Grčkoj u kojoj su se dve tradicionalne partije izjasnile da neće ponovo sklopiti sporazum zaključen sa EU i da će vratiti nacionalnu valutu u upotrebu, ako pobede na izborima. Ove radikalne stranke podržava 40 odsto biračkog tela.

Čak i najdisciplinovanije zemlje kao što je Holandija imaju problema da se drže dogovora. Prošle nedelje je holandska vlada podnela ostavku zbog nemogućnosti postizanja sporazuma o redukciji budžeta.

"Evropu, s obzirom na predstojeće izbore, očekuje burno i vrelo leto. Zabrinuti smo za nju. Lično ne verujem da bi se 2008. mogla ponoviti ali bi rast mogao da se smanji za 10 do 15 odsto", izjavio je Mark Kristof Lavoa, direktor Heksavesta, ugledne kanadske akcionarske kuće, i dodao da bi "izlazak Grčke iz zone evra, za koji se zalažu radikalne grčke stranke, doveo do još većih tenzija".

Istovremeno u Francuskoj, izborna kampanja podgreva tenzije na polju francusko-nemačkog partnerstva, u trenutku kada Evropa, više nego ikada, ima potrebu za liderstvom radi prevazilaženja krize.

Socijalistički kandidat predsedničkih izbora u Francuskoj i pobednik prvog kruga Fransoa Oland obećao je da će staviti na ponovno glasanje pakt o evropskom budžetu koji je uz duge pregovore konačno sklopljen u martu.

Oland želi da uvede dodatne mere koje bi podstakle privredni rast i zapošljavanje, bez čega on neće ratifikovati pakt, koji podržava i belgijski premijer, što bi moglo dovesti do velikih podela u EU.

Neslaganja unutar EU prisutna su i po pitanju brzine primene mera štednje, jer glavni akteri evropske scene zalažu su za što brži tempo primene, dok periferni igrači žele da se taj tempo uspori. Rasprava se vodi i unutar političkih stanaka, jer se predstavnici desnice zalažu za rast ali uz pomoć strukturalnih reformi.

Levičari s druge strane žele da rast bude podstaknut investicionim prokjetima koje će država finansirati, što je blisko Kejnzijanskom pristupu koji zagovara mešanu privredu - odnosno dominaciju privatnog sektora, ali uz važnu ulogu vlade i javnog sektora.

Takav stav nije prihvatljiv za Nemačku jer je pakt o evropskom budžetu od ključnog značaja za opstanak konstrukcije novih mehanizama za spas evra.

strana 1 od 242 idi na stranu