Broji li evro svoje poslednje dane?

Ovaj ekonomski stručnjak je uveren da je evropski bankarski sektor slomljen, jer su krediti važnim delovima ekonomija uskraćeni, a iz banaka se polako povlače i građani.

"Ako se ne dogodi nešto drastično, evrozona bi se mogla raspasti vrlo brzo", uveren je Minhau.

Istovremeno, evropski komesar za monetarnu i ekonomsku politiku Oli Ren kaže da evrozona još ima deset dana da spreči finansijsku katastrofu. "Ulazimo u kritično razdoblje od deset dana da zaključimo odgovor na krizu Evropske unije", rekao je on.

Ren kaže da lideri evrozone moraju da preduzmu rizik i pokrenu značajniju prekograničnu integraciju na samitu sledeće nedelje, ili da budu svedoci raspada monetarnog bloka.

"Došli smo do trenutka u kome moraju da budu napravljeni ozbiljni izbori i donesu ozbiljne odluke", kazao je on i naveo da će "ekonomska i monetarna unija morati da bude ostvarena kroz mnogo dublju integraciju ili ćemo morati da prihvatimo postepenu dezintegraciju Unije koja postoji duže od pola veka". Na mogućnost velike krize upozorava i guverner francuske centralne banke Kristian Nojer koji kaže da se "Evropa suočava sa pravom finansijskom a ne samo monetarnom krizom, s obzirom na poremećaje na tržištu finansijskih usluga".

Većina posmatrača smatra da su uzrok previranja "fiskalne neravnoteže u rubnim ekonomijama", ali one su možda bile samo okidač, upozorio je Nojer.

"Dužnička kriza u evrozoni postala je u potpunosti sistemska i zahtevaće sistemski odgovor da bi se rešila", kaže Herman van Rompej, predsednik Evropskog saveta koji predstavlja članice Evropske unije. On je kazao da su lideri evrozone u poslednjih 18 meseci preduzeli dramatične mere u pokušajima da suzbiju krizu, ali da to nije bilo dovoljno.

"Sada dolazimo do same srži tog problema, a to je da je za sistemsku krizu potreban sistemski odgovor. Potreban nam je značajan korak ka realnoj ekonomskoj uniji, srazmernoj našoj monetarnoj uniji", ukazao je Van Rompej.

Taj njegov poziv u skladu je sa signalima Nemačke i Francuske da žele bržu i odlučniju akciju ka čvršćoj fiskalnoj uniji 17 članica evrozone putem izmene osnivačkog sporazuma EU. Takav korak bi, međutim, zahtevao žrtvovanje dela suvereniteta članica, rekao je Van Rompej.

"Bez obzira na to da li će biti izmena sporazuma ili ne, obe opcije iziskuju žrtvovanje suvereniteta u zamenu za ostvarenje ekonomske i monetarne unije sa strukturnim kredibilitetom", naglasio je Van Rompej.

Rostovski: Nema raspada zone evra

Ministar finansija Poljske, predsedavajuće zemlje Evropske unije, Jacek Rostovski potpuno je isključio mogućnost raspada zone evra, ali je dodao da je Poljska spremna za svaku situaciju. "Apsolutno isključujem mogućnost raspada zone evra, a to što na tu mogućnost upozoravam, nije u surpotnosti sa mojim uverenjem. Ta upozorenja doprinose da se razume suština problema u zemljama koje se najviše angažuju kao što je Nemačka", kazao je on.

Rostovski je je rekao da je "sto posto uveren" da evropske institucije i države raspad evrozone neće dopustiti, ali na putu može da dođe do "vrlo velikih turbulencija".

"Sama izmena evropskih sporazuma na Samitu EU neće biti dovoljna. Potrebne su odluke da se spreči širenje dužničke krize i stabilizuje tržište. Možda će biti potrebna izmena sporazuma EU za koju je potrebno duže vreme, ali EU je već sada potrebno da umiri tržište", kazao je Rostovski.