Italija neće novac, hoće nadzor MMF

Premijer Italije je dodao da je Italija od MMF zatražila da se uključi u nadzor sprovođenja ekonomskih reformi.

Italija, koja je pod žestokim pritiskom finansijskih tržišta i ostalih članica evrozone, pristala je da MMF i EK strogo nadgledaju sprovođenje reformi. Te institucije bi trebalo da nadgledaju dugo odlagane reforme penzionog sistema, tržišta rada i privatizacije.

Rim je na to pristao kako bi uverio tržišta da ispunjava ciljeve za smanjenje svog budžetskog deficita, izjavili su izvori u Evropskoj uniji. Premijer Italije Silvio Berluskoni, čijoj vladi preti pad, pristao je na taj korak u razgovorima sa liderima evrozone i predsednikom SAD Barakom Obamom na marginama samita G20 u Kanu.

Pristanak Italije na nadgledanje usledio je posle odustajanja Grčke od planiranog referenduma koji bi mogao da dovede do izlaska te zemlje iz evrozone.

"Moramo da osiguramo kredibilnost italijanskih ciljeva - da će ih ta zemlja ostvariti. Odlučili smo da uključimo MMF u nadgledanje uz korišnjenje njegove sopstvene metodologije", rekao je jedan izvor u EU i dodao da "Italija uopšte nema problem sa nadgledanjem, čak ni uz prisustvo MMF".

Poverenje tržišta u mogućnosti Italije da smanji dug i podstakne rast oslabilo je pošto je vlada oslabila. Više poslanika iz vladajuće koalicije prešlo je u opoziciju, a neki od Berluskonijevih ministara su otvoreno nagovestili da su odbrojani dani vlade.

Berluskonijeva reč nije dovoljna

Troškovi zaduživanja Italije dostigli su rekoran nivo uprkos uveravanju premijera Berluskonija da će Italija do kraja meseca usvojiti ključne reformske mere.

Kamatne stope na desetogodišnje obveznice porasle su na 6,402 odsto, što je više od avgustovskog nivoa od 6,397 odsto, kada je Evropska centralna banka (ECB) bila primorana da interveniše na berzi.

ECB je intervenisala na berzi i u četvrtak, naveli su berzanski trgovci. Prinosi su kasnije sniženi na 6,319 odsto, ali su ostali iznad nivoa od šest odsto.

To bi moglo Italiji da oteža obezbeđivanje novca na komercijalnim berzama tokom predstojećih meseci, smatraju analitičari.

Razlika između prinosa na italijanske desetogodišnje i nemačke obveznice koje se uzimaju kao reper takođe je dostigla rekordnih 462 poena, pre nego što se spustila na 450 poena u krajnje nestabilnom trgovanju na finansijskim tržištima.

Na vanrednom sastanku italijanske vlade u sredu, usvojene su reforme koje uključuju prodaju državne imovine, poreske olakšice za firme koje primaju nove radnike, mere za podsticanje tržišne konkurentnosti i odmrzavanje milijardi evra u pomoći za jug zemlje.

Reforme, koje tek treba da odobri parlament, ne uključuju bitne izmene poput višeg nivoa poreza na bogatsvo, jednokratnu taksu na tekuće račune i oporezivanje imovinu, koja je predmet rasprava poslednjih dana.

Problem Italije je u manjku kredibiliteta

Budžetskim reformama koje planira da sprovede Italija nedostaje kredibiliteta, kaže izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard.

Ona dodaje da je glavni problem koji su jasno prepoznale italijanske vlasti, kao i njihovi međunarodni partneri, "manjak kredibiliteta mera koje su najavljene".

Lagardova je izjavila da će MMF nadgledati primenu mera štednje čije je uvođenje Italija obećala ostalim članicama evrozone. MMF je pristao da nadzire finansijske reforme Italije, pošto opada poverenje tržišta u tu, jednu od najvećih, ali i najzaduženijih ekonomija sveta.

Šefica MMF-a Kristin Lagard rekla je da se nada da će misije monitoringa početi krajem novembra kako bi se proverilo da li se sprovode reforme koje je Berluskoni obećao u pismu na 15 strana liderima EU prošlog meseca.