"Okupacija planete", pa i Srbije

"Ujedinimo se u jedan glas protiv bankara i političara", piše u porukama koje se mogu pročitatati na Tviteru i Fejsbuku koji su kanal za pripremanje protesta.

Aktivisti iz 78 zemalja širom sveta, koji su se organizovali preko intereneta, izašlo je na ulice i trgove u 868 gradova na svim kontinetima - u Evropi, Južnoj i Severnoj Americi, Aziji, Africi.

Organizatori žele da 15. oktobar bude dan globalnog protesta, ali na udaru će se naći, pored Volstrita, londonski Siti i sedište Centralne evropske banke u Frankfurtu.

Ovo će biti prvo globalno pokazivanje snage pokreta "ogorčeni", koji se spontano rodio na madridskom trgu Punta del Sol, da bi se onda preko atinske Sintagme i Volstrita počeo da širi svetom.

U Ameriku je stigao 17. oktobra pod zajedničkom porukom "Okupirajmo Volstrit", centar svetske i američke finansijske moći. Protesti se već danima održavaju i u Čikagu, Los Anđelesu, San Francisku, Vašingtonu.

"Mi nismo roba u rukama političara i bankara. Sada je na nama da odlučujemo o svojoj sudbini", kaže se u porukama koje se mogu pročitati na internetu uoči protesta.

Pokret ogorčenih je mirni bunt protiv "korporativne pohlepe" onih koji u svojim rukama drže finansijsku a samim tim i političku moć, koji teret ekonomske krize koja je zahvatila svet svaljuju na leđa onih koji žive od sve manjih plata. Istovremeno, bogati postaju sve bogatiji.

Protesti i u Srbiji i širom bivše SFRJ

Protesti "ujedinjeni za globalne promene", kako se najavljuje, biće održani i u državama koje su nastale na prostorima bivše jugoslovenske feneracije, uključujući i Srbiju.

Slovenija

Danijel Alivojvodić, jedan od organizatora protesta ”Okupirajmo srpski Volstrit“, kaže za Blic da je taj skup planiran za danas na beogradskom Trgu Nikole Pašića. ”Namera je da okupljanje bude potpuno miroljubivog karaktera. Smatram da bi takva akcija makar malo stavila svetu do znanja šta je Srbija. Dakle, da se ne svodi samo na vandalizam, već da je i zemlja koja aktivno učestvuje u svetskim pokretima, ali i podržava nove pozitivne snage u svetu”, kaže Alivojvodić.

U Hrvatskoj su takođe najavljeni protesti u sklopu svetske "akcije protiv pohlepe" koja je uzrokovala svetsku krizu. Skupovi su najavljeni u Zagrebu, Puli, Rijeci i Splitu. U glavnom gradu Hrvatske protest će biti održan na Trgu bana Jelačića. Najavljene proteste podržalo je pet hrvatskih sindikata, nekoliko nevladinih organizacija, kao i studenti Filozofskog fakulteta u Zagrebu.

Predstavnici sindikata pozvali su članstvo na protest kako bi zajednički progovorili protiv vladajućeg neoliberalnog modela koji je profit izdignuo iznad radnika. Oni su poručili političarima u Hrvatskoj da su radnici, penzioneri, studenti, nezaposleni i ostali, "prsti jedne ruke koji se mogu stisnuti u snažnu šaku", na koju će morati da računa svako ko ubuduće želi da bude na vlasti.

Predstavnici slovenačkih nevladinih organizacija Skupštine 150, Nevidljivi radnici sveta i druge grupe kažu da protestom žele da izraze protivljenje "izrabljivačkom kapitalističkom sistemu".

Prema rečima predstavnika Nevidljivih radnika sveta Irfana Beširevića, protestom se želi otvoreno poručiti da poreski obveznici ne žele da dokapitalizuju banke koje su glavni krivac sadašnjeg kapitalističkog sistema.

Beširević napominje da se stvari mogu promeniti ako slovenačku javnost uvere da su banke i ostali tajkuni i kapitalisti krivi za ono što se događa u Sloveniji u kojoj je sve više ljudi na rubu egzistencije i beskućnika.

Takođe, 15. oktobra je NVO Solidarnost, Mir, Sloboda najavila da će u Podgorici šetnjom protestovati "protiv političara, bankara, domaćih oligarha i velikih korporacija".

U Crnoj Gori većina građana verovatno ne zna da se sedište Montenegroberze nalazi u Moskovskoj ulici u zgradi Maksim, pišu Vijesti i navode da bi to možda mogao biti “crnogorski Vol strit” jer u istoj zgradi žive mnogi državni funkcioneri, biznismeni, direktori KAP-a koji godinama Vlada spašava novcem građana.

Preko puta je i Prva banka “vladajuće porodice” Đukanović, glavno “žarište” krize u Crnoj Gori krajem 2008. i početkom 2009. koja je takođe spašavana novcem građana.