Lukšić: Grčkoj bankrot, a ne drahma

Podgorica -- Grčka treba da se bori da ostane u evrozoni, čak i ako ne uspe da pokrije svoje obaveze, piše premijer Crne Gore Igor Lukšić u svom blogu.

Izvor: B92
Podeli

On smatra da je Grcima bolje da prođu "i kroz bankrot ili kako god da to nazovemo, nego da se vrate na drahmu".

I dalje čvrsto verujem da je pravi, dugoročni odgovor da se evro zadrži, a ne da se odbaci, navodi Lukšić i dodaje da takav pristup prisiljava zemlju da se suoči sa svim problemima, uključujući i sivu ekonomiju, pitanja privatizacije ili strukturnih promena.

"Zamislite da jedna od američkih država bankrotira. Da li bi se SAD odrekle dolara? Ne verujem. Zamislite da smo u Nemačkoj od pre 15 godina i da je jedna od država bankrotirala. Da li bi se Nemačka odrekla marke? Opet, ne verujem", piše premijer Crne Gore.

On se zato pita "ako neke države evrozone bankrotiraju, zašto bi evro nestao?"

"Tačno je da tako jaka valuta iznosi na površinu strukturne razlike među članicama tog kluba, kao i da su te razlike bile prikrivene pre krize. Ali, ipak, negativne strane odluke da se raskine evrozona bi bile ogromne u odnosu na prednosti koje evro donosi", smatra Lukšić i dodaje da bi to nametnulo mnogo veće troškove.

"Zato, čak i kad bi Grčka bankrotirala i nastavila da koristi evro, trebalo bi da bude moguće da se zemlja ponovo pridruži jedinstvenoj valuti, kao punopravna članica, nakon oporavka svoje privrede", zaključuje on.

Lukšićev predlog za rešenje situacije u evrozoni je jedna vrsta Trezora ili neke druge slične službe kao dela Ekofin departmana Evropske komisije, koji bi bio nadležan za emisiju evroobveznica.

On objašnjava da bi snažne privrede, poput Nemačke, takvoj shemi pozajmile svoju ekonomsku produktivnost i ugled. U početku bi kamatne stope mogle biti nešto više nego one koje su plaćane za Bund, što bi jasno bio veći trošak za nemačke poreske obveznike i poreske obveznike drugih jakih ekonomija.

Kasnije, kako se privreda EU bude oporavljala, kamatne stope bi se približile postojećim nivoima za Bund, jer moraju postojati uslovi koje je potrebno prethodno ispuniti da bi se omogućilo onima koji nemaju sređene javne finansije da iskoriste novac, navodi Lukšić.

Trezor Evropske komisije, smatra on, mogao bi da definiše uslove za zemlje koje ne poštuju propisane politike, a ispunjenje tih uslova bi proveravale Evropska komisija i MMF pre isplate novca, kako bi se sprečilo aktiviranje garancija jednog dana.

"Takva šema bi mogla umiriti tržišta i ponuditi dobar prostor za manevar zemljama koje bi mogle čak i bankrotirati, a da ne izazovu značajnije nove troškove za jake privrede", piše Lukšić.

strana 1 od 118 idi na stranu