Nemci šalju radnike na kurs humora

Eva Ulman i Katrin Hansmejer vode kurs prvog i jedinog nemačkog Instituta za humor. On je osnovan 2005. godine u Lajpcigu.

Ulman, koja drži tečajeve humora već sedam godina i koja je utemeljila ovu instituciju, kaže da njen motiv nije bio to što je mislila da je on preko potreban, jer humora u Nemačkoj nema dovoljno, već zato što je njime oduvek bila fascinirana.

Ono što ju je posebno zainteresovalo jeste humor u ozbiljnim situacijama - koliko ga sme biti, gde je granica koju ne bi trebalo prekoračiti?

Dvodnevni seminari koje organizuje lajpciški Institut za humor pod naslovom "Humor kao resurs u radnoj svakodnevnici" polaznici plaćaju 400 evra. Sve više preduzeća šalje svoje radnike na takve treninge, nadajući se da će time poboljšati njihovu produktivnost.

Stručnjaci veruju, naime, da humor, između ostalog, može pomoći u rešavanju konfliktnih situacija na radnom mestu i da poboljša radnu atmosferu, što na kraju rezultira efikasnijim radom. Koliko humora je, međutim, "zdravo" na radnom mestu, gde je on primeren, a gde neumesan?

Upravo u Nemačkoj je ta granica posebno osetljiva i tanka. To je shvatila i jedna od polaznica tečaja za humor Rosvita Ram-Devrient. Ona sebe smatra vrlo duhovitom osobom. Tokom svog prvog braka živela je u Engleskoj i tamo se zaljubila u "engleski humor" pun igara reči. Smatra da se on u Nemačkoj mnogo manje koristi.

Nemci nisu bez smisla za humor, tvrdi ona, ali ne znaju ga uključiti u radnu svakodnevnicu, za razliku od Engleza. S njom se slaže i stručnjak za humor Eva Ulman.

"Tokom slobodnog vremena, za vreme karnevala ili na kabaretskoj sceni, ljudi u Nemačkoj se rado i puno smeju, ali u kancelariji za humor dugo nije bilo mesta. Danas se to polako menja. Puno ljudi kaže: ja hoću malo zabave i na poslu - što neće ugroziti ozbiljnost mog proizvoda - a da pri tome ne moram da strahujem da ću izgubiti posao", izjavila je ona.

Sedamnaest polaznika tečaja ovog instituta došlo je po savete koji će im pomoći da postanu nasmejani lekari, duhoviti pedagozi ili opušteni šefovi pošte. Među njima je i 47-godišnji Ralf Miler koji radi za Nemačku poštu kao projekt-menadžer. On smatra da se u mnogim nemačkim preduzećima može još puno toga prilagoditi.

Poruka koju će poneti sa tečaja glasi - u svakoj situaciji pokušajte da ostanete opušteni, na probleme u radnoj svakodnevnici reagujte sa šalom, nekim zgodnim vicem ili prikladnom ironijom.