Banka Australije povećala kamatu

Rezervna banka Australije utvrdila je novu kamatu na 3,25 odsto u odnosu 3 procenta - najnižu stopu u poslednjih 49 godina. Australijski dolar se odmah uzdigao na najveću vrednost za 14 meseci u odnosu na američki.

Guverner centralne banke Glen Stivens (Glenn Stevens) kaže da je došlo vreme za postepeno ukidanje stimulansa koje pruža niska kamata. Rizik "ozbiljnih eknomskih poremećaja" u Australiji je prošao, rekao je on.

Na samitu Grupe 20 u SAD prošlog meseca, šefovi vodećih razvijenih i zemalja u razvoju su se složili da nastave sa stimulativnim merama
- koje uključuju povećane državne troškove i niske kamate - kako se ne bi ugozio još nejaki oporavak.

Ali, Australija, članica G-20, svetsku krizu podnela je bolje od drugih. Izbegla je pad u recesiju zahvaljujući stabilnim bankama, potražnjom iz Kine za rudom gvoždja i drugim sirovinama, i državnom paketu od 42 milijarde australijskih dolara za stimulativna ulaganja.

Povećanje kamatne stope je signal poverenja u oporavak

Potez centralne banke Australije da poveća osnovnu kamatnu stopu, prvi takav koji je povukla jedna vodeća privreda od kako se finansijska kriza pogoršala prošle jeseni, novi je znak poverenja u svetski oporavak.

Ipak, većina ekonomista ne očekuje da će američke Federalne rezerve ili druge glavne centralne banke slediti primer Australije i poskupeti pristup novcu u bližoj budućnosti. Privreda Australije je zdravija od američke ili evropske, zbog rasta cena metala i duge robe koju proizvodi.

Ali, odluka Rezervne banke Australije da napravi zakret u odnosu na oštra smanjenja kamata kojima se bavila prošle godine jeste dokaz da
se ekonomija uzdiže u nekim delovima sveta, kažu analitičari. A zdravija svetska privreda će pomoći i SAD i Evropi da povećaju
izvoz.

Ekonomisti kažu da je ozdravljenje počelo da jača u Aziji i da tamo veoma niske kamatne stope možda uskoro neće biti potrebne.

Potez Australije došao je posle prošlonedeljne ocene Medjunarodnog monetarnog fonda da se svetska privreda oporavlja brže od očekivanja. MMF je podigao svoju procenu svetskog ekonomskog rasta na 3,1 odsto u idućoj godini, sa ranija 2,5 procenta.

Medju vodećim privredama, Norveška je najverovatniji kandidat za podizanje kamata ove godine, pošto rast cena nafte učvršćuje njenu
privredu. Norveška centralna banka bi mogla da poveća stope već na sastanku 28. oktobra, kažu analitičari.

Južna Koreja je još jedan verovatni kandidat. Njena centralna banka je već ukazala na rast domaćih cena i rekla da bi kao odgovor mogla
da poveća kamate.

Azija se oporavlja tako brzo da neki analitičari strahuju da bi mogla da se suoči sa prenaduvanim cenama imovine i inflacijom ako vlade
budu čekale suviše dugo sa ukidanjem stimulativnih mera.