Biz - B92.net

Umesto prekovremenog - produženi rad

O prekovremenom radu postoje različita mišljenja, često suprotstavljena, u zavisnosti od toga da li se posmatra iz ugla poslodavca ili radnika.

Izvor: Biznis.rs
Podeli
Ilustracija: dotshock/Shutterstock
Ilustracija: dotshock/Shutterstock

Neki rad posle isteka radnog vremena smatraju nepotrebnim, jer se može tumačiti nesposobnošću da se obaveze završe u roku, drugi u prekovremenom radu vide mogućnost postizanja boljeg učinka, ali i veće zarade.

Prema zakonu, na zahtev poslodavca zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Zakon predviđa da tokom jedne radne nedelje broj prekovremenih radnih sati može da bude najviše osam. Ukoliko na zahtev poslodavca zaposleni rade prekovremeno duže od osam sati nedeljno, zakon predviđa kaznu od 600.000 do 1,5 miliona dinara za poslodavca koji je pravno lice, i od 30.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 200.000 do 400.000 dinara za poslodavca koji je preduzetnik.

Treba naglasiti da prekovremeni rad ne sme biti zadržavanje na poslu duže od propisanog radnog vremena da bi zaposleni završio posao koji u toku dana nije stigao usled neefikasne organizacije radnih zadataka. Međutim, pojavom novih delatnosti, radno vreme, posebno kod dostavljača ili u IT industriji, može biti drugačije organizovano od obaveznih 40 sati nedeljno.

Ove godine ćemo manje raditi; razlog je jednostavan

Advokat Branislav Vještica kaže da određenim delatnostima, odnosno nekim poslodavcima, odgovara da posao bude fleksibilnije organizovan.

"Poslodavci mogu rad organizovati tako što će uspostaviti klizno radno vreme, kao jedan od oblika koji će zaposlenima možda omogućiti bolju efikasnost. U skladu sa procesima rada, pogotovo kada su u pitanju poslovi sa povećanim rizikom po zdravlje radnika, poslodavac može urediti i skraćeno radno vreme. Zakon o radu poznaje institut prekovremenog rada koji se može uvesti u tačno predviđenim okolnostima, pod precizno utvrđenim uslovima, može trajati tačno određeno vreme, a takođe i nameće dodatne obaveze poslodavcu", objašnjava Vještica za Biznis.rs.

Prema njegovim rečimaa, da bi se uspostavio prekovremeni rad neophodno je da budu ispunjeni određeni uslovi kao što su viša sila ili iznenadno povećanje obima posla.

"Prekovremenim radom se smatra samo onaj koji je nastao pod faktorom iznenađenja, a ne da je unapred organizovan od strane poslodavca", napominje advokat Branislav Vještica.

Ilustracija: GaudiLab/Shutterstock
Ilustracija: GaudiLab/Shutterstock

Fleksibilno radno vreme

Novi koncepti rada koji su, pogotovo, došli do izražaja u toku pandemije koronavirusa doneli su potrebu za fleksibilnijim načinima organizovanja poslovnih procesa. U takvom konceptu fokus se ne stavlja na vreme provedeno na radu, već na izvršenje zadataka i ispunjavanje datih rokova. Neki poslovi osim radnog vremena omogućavaju i fleksibilnost prostora u kome će se raditi.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže da se prekovremeni rad uvodi u izuzetnim slučajevima, ali da je takozvani produženi rad postao skoro pravilo, tako da se privatni poslodavci najčešće uopšte ne obaziru na to šta je redovan, a šta prekovremeni rad.

"Po pravilu prekovremeni rad u toku jedne nedelje može da bude maksimalno osam sati, a u toku jednog radnog dana ukupno četiri sata. Međutim, prekovremeni rad se ne poštuje u smislu njegove dužine. S obzirom na mali broj inspektora u Srbiji rad poslodavaca uglavnom ne može da se adekvatno iskontroliše. Ljudi koji rade u delatnostima kao što su građevina, ugostiteljstvo ili trgovina, možda čak i u skoro svim realnim sektorima, ostaju na poslu prekovremeno”, kaže Vuković.

Takođe, prema njegovim rečima, drugi problem je što radnici za prekovremeni rad nisu plaćeni. Prema zakonu, prekovremeni radni sati bi trebalo da budu uvećani za 26 odsto u odnosu na redovnu satnicu.

Na rad od kuće smo se navikli, da li sada treba da se navikavamo i da radimo dva ili tri posla?

"Ako jedan sat vredi sto dinara, sledeći prekovremeni bi trebalo da vredi 125 dinara. Imamo velike zloupotrebe prekovremenog rada, ne samo u privatnom, već i u javnom sektoru. Poslodavci najčešće prekovremene sate ne plaćaju, već ih pretvaraju u slobodne dane, tako da ako imate osam sati prekovremeno poslodavac će reći da jedan dan ne radite, mada to nikako ne bi trebalo izjednačavati. Osam 'običnih' i osam sati prekovremenog rada nikako nije isto", naglašava potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Advokat Vještica kaže da prema Zakonu o radu poslodavac ima obavezu vođenja evidencije prekovremenih sati radnika.

"U platnim listama, ako je postojao prekovremeni rad on mora biti evidentiran, u suprotnom poslodavac rizikuje da plati kaznu u iznosu do 300.000 dinara", ističe Vještica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.