Trgovinski lanci - šansa za plasman

Ali za tako nešto je neophodno da obezbede dovoljnu, kontinuiranu i kvalitetnu ponudu, složili su se danas učesnici konferencije "Poljoprivreda i trgovinski lanci".

Potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić je istakao da srpski agrar sa 4,2 miliona hektara obradive površine predstavlja jedini sektor u Srbiji koji može da proizvodi više robe za koju ima kupaca u celom svetu.

On je ocenio da prisustvo velikih trgovinskih lanaca u Srbiji još nije dovelo do značajnog plasmana domaćih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u svetu, dodajući da je najveći deo naše poljoprivredne proizvodnje sposoban da se uključi u svetsku trgovinu, jer imamo tradiciju, znanje i iskustvo.
Miletić je ukazao da su prepreke za korišćenje tih potencijala nedostatak adekvatnih količina, napominjući da postoji puno primera iz prakse kada smo propustili sjajne ponude iz sveta, jer "nismo mogli da sakupimo ni desetinu potreba".
Miletić je upozorio da Srbija još uvozi "neverovatnu količinu" nekvalitetne hrane iz celog sveta i "konkurišemo sami sebi". On je rekao da trgovinski lanci u Srbiji moraju poslovati kao i svuda u svetu, kao i da imaju misiju da urede tržište Srbije, uz uvažavanje specifičnosti domaćeg sistema i poštovanje principa etike.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Beograda Miodrag Veseli podsetio je na probleme u poljoprivrednoj proizvodnji koji se odnose na njenu ekstenzivnost, jer učešće stočarstva iznosi svega 30,5 odsto, a broj grla stoke je na istorijskom minimumu.

"Jedan farmer u Srbiji proizvodi hranu za 16 stanovnika, a u Nemačkoj za 156 stanovnika", rekao je Veseli, napominjući da Srbija u direktnu finansijsku podršku po hektaru ulaže od 37 do 40 evra, Hrvatska 364 evra, a Slovenija 626 evra. Učešće agrarnog budžeta u republičkom budžetu godinama unazad je malo, a strana direktna ulaganja su na izuzetno niskom nivou, jer je njihov udeo za sedam meseci 2012. u ukupnim ulaganjima u poljoprivredi bilo 0,5 odsto, a prehrambenoj industriji tri odsto, rekao je on.

Veseli je takodje naglasio da je na strani ponude veliki broj sitnih poljoprivrednih proizvodjača, tržišna ponuda je razjedinjena, nedovoljno je organizovanog otkupa i ugovorne povezanosti poljoprivrednika i preradjivača, veliki deo tržišta je u neregularnim tokovima otkupa i plaćanja....
Predstavnici "Delezea" i "Veropulosa" istakli su da oni daju prednost domaćim poljoprivrednim proizvodjačima, ali se suočavaju sa problemom obezbedjivanja dovoljne količine robe, konstantnog kvaliteta, oscilacijama cena, pakovanja, logistike, potrebne dokumentacije...