Biz - B92.net

“Srbija 75 godina čeka IPO”

Beograd -- Srbija je jedina država u regionu koja u skorašnjoj istoriji nije imala IPO, odnosno inicijalnu javnu ponudu akcija preduzeća na berzi.

Izvor: B92, Jelena Stjepanović
Podeli

Direktor Beogradske berze Siniša Krneta kaže da je poslednji IPO u Srbiji bio pre Drugog svetskog rata i da 15 godina traje borba te institucije da dođe do inicijalne javne ponude akcija na srpskoj berzi.

Krneta smatra da bi bilo dobro da prvi put kroz takav proces prođe upravo država sa nekom kompanijom u svom vlasništvu, kako bi prokrčila put privatnom kapitalu koji je za to zainteresovan ali zazire jer je reč o postupku koji nikada nije isporban u praksi.

Na pitanje da li je problem u komplikovanim procedurama, Krneta kaže da celokupna regulative postoji i da bi je pre nazvao senzitivnom nego komplikovanom, ali svakako dugotrajnom.

Kako objašnjva, ceo proces pripreme jednog IPO trajao bi između šest i devet meseci i znači sveobuhvatnu promenu uvođenjem novog načina upravljanja, kao i složenu analizu poslovanja i rezultira prospektom u kome je taksativno navedeno šta se prodaje, koliko procenata, kojim investitorima su akcije namenjene i ostale detalje.

Interesovanja među privatnim investitorima ima ali kada bankarima kažemo da svojim klijentima preporuče takav način prikupljanja novca na berzi, oni odgovore da to za njih predstavlja reputacioni rizik jer niko u Srbiji kroz to još nije prošao, objašnjava Krneta.

Na pitanje zbog čega država zazire od takvog modela privatizacije, Krneta ocenjuje da je reč o nedostatku informacija na ključnim mestima odlučivanja i dodaje da postoji mnogo razloga zašto je IPO odličan način da se dođe do svežeg kapitala i dobrih investitora.

On objašnjava da IPO nije samo privatizacija već da na taj način ulazi novi kapital u kompaniju koji je zainteresovan za rezultate poslovanja, što dovodi do profesionalizacije upravljanja.

To je kapital koji želi prinos, zbog čega proširuje poslovanje ili ulaže u rast i razvoj što donosi nova radna mesta i zapošljavanje kvalitetnih kadrova. A onda od toga ima koristi i država od novih poreza i doprinosa, kaže direktor Beogradske berze.

Da to nije dobar način prodaje kapitala ne bi Nemačka na taj način privatizovala Dojče telekom a to je način na koji najveći deo zapadne Evrope radi privatizacije. Tako su kupce našli i MOL i OTP banka, a najsvežiji primer je italijanska Pošta, gde je država emitovanjem dela akcija te kompanije rpeko berze sakupila 11 milijardi evra svežeg kapitala, navodi Krneta.

U najbližem susedstvu je i primer Hrvatske, koja je Davno još imala IPO svog Telekoma a sada najavljuje i IPO za HEP i Hrvatske ceste, što je posebna opasnost za nas jer sva tržišta kapitala u region jedna drugima konkurišu, kaže Krneta.

Inicijalnom javnom ponudom smatra se transakcija putem koje preduzeće iz nekog od zatvorenih oblika prelazi u javno otvoreno akcionarsko društvo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.