Biz - B92.net

Šest mera Vlade za reformu privrede

Beograd -- Smanjenje mase zarada, povećanje niže stope PDV-a na 10%, smanjenje subvencija, uštede na robama, korišćenje jeftinijih kredita, menjanje poslovnog ambijenta.

Izvor: B92
Podeli

Ovo su nove mere Vlade za reformu privrede, koje je predstavio ministar finansija Lazar Krstić na otvorenoj sednici Vlade.

Smanjenje mase zarada

  • (očekivana ušteda 100-150 miliona evra)
Od 2014. godine biće uveden porez od 20 ili 25 odsto na sve plate u javnom sektoru veće od 60.000 dinara. Plate do 100.000 biće oporezivane sa 20 odsto, a one veće od 100.000 dinara biće oporezivane sa 25 odsto.

Oporezivaće se iznos veći od 60.000, pa će tako, naveo je Krstić u primeru, plata od 70.000 dinara neto posle poreza iznositi 68.000 (sa 20 odsto se oporezuje 10.000).

Po istom principu, naveo je Krstić, plata od 100.000 dinara će iznositi 92.000 dinara (za 20 odsto se oporezuje 40.000).

Princip je isti i za plate veće od 100.000 dinara, ali se kao stopa uzima 25 odsto.

Pozivajući se na najnovije podatke iz registra zaposlenih u javnom sektoru, ministar je rekao da još nemaju tačne i konačne podatke o broju zaposlenih u javnom sektoru i da je tu zaposleno između 660.000 i 700.000 ljudi.

"Fascinantno je da ni mi kao poslodavac, niti građani ne znamo koliko tačno ima zaposlenih u javnom sektoru", rekao je Krstić.

Prema njegovim rečima, plate u javnom sektoru su 30 odsto veće nego u privatnom i u ovom sektoru ima pet do deset odsto više zaposlenih nego u sličnim zemljama u regionu.

Smanjenje subvencija

  • (očekivana ušteda 300 miliona evra do 2017.)
Ministar je najavio znatno smanjenje državnih subvencija, što će doneti najveće uštede u budžetu i završetak privatizacije 179 preduzeća i restrukturiranje velikih javnih sistema.

On je rekao da su u Srbiji subvencije koje daje država dvostruko veće nego u drugim zemljama, o čemu je gostujući u Kažiprstu govorio savetnik ministra privrede Dušan Pavlović.

"Možda najbolnije je to što imamo najnetransparetniji model dodele tih subvencija. Neretko se dešava da novac od subvencija završava kod onih koji su bliski sa političkim sistemom", rekao je Krstić.

On je rekao da je Srbija krenula ka EU i da ne sme da daje državnu pomoć, osim poljoprivredi i železnici.

Uštede u domenu roba i usluga

  • (očekivana ušteda 30-40 miliona evra)
Sva ministarstva su dobila zadatak da sama odrede koje će uštede napraviti u okviru 10 odsto sniženja cena roba i usluga.

Kako je rekao ministar Krstić, iako ovo nije "bilansno najefeketnija mera", od nje se očekuju uštede od 30 do 40 miliona evra.

PDV sa 8 na 10 odsto

  • (očekivani prihod u budžetu 200 miliona evra godišnje + 150 miliona evra iz borbe protiv sive ekonomije)
"Podići ćemo nižu stopu PDV-a za neegzestencijalne proizvode sa osam na deset odsto. Time se očekuje ušteda od oko 200 miliona evra godišnje", kaže Krstić

Prema rečima Krstića, radiće se na suzbijanju sive ekonomije, biće uvedeni jedinstveni elektronski obrasci, onlajn kontrola fiskalnih računa, a biće i pojačana terenska kontrola, takođe, kako kaže, obaviće se i temeljna reorganizacija Poreske uprave.

Posle povećanja PDV sa osam na 10 odsto, objasnio je ministar, prosečna potrošačka korpa, koja sada vredi 65.000 dinara biće skuplja za 450 dinara.

Jeftiniji krediti

Reakcije:

  • (očekivana ušteda od 150 miliona evra u toku tri godine)
Krstić je kao jednu od mera naveo i korišćenje jeftinijih kredita, do kojih ćemo, kako je kazao, doći pre svega bilateralnim kontaktima i diplomatskim vezama.

"Pokušaćemo da, na osnovu dobrih diplomatskih odnosa, dođemo do jeftinijih međunarodnih kredita", kaže Krstić.

"Tim načinom mi priznajemo da smo bolesni i krećemo u ozdravljenje koristeći mere i političko jedinstvo koje stoji iza predloženih poteza", rekao je Krstić.

Krstić je istakao da svaka milijarda evra povoljnijih kredita, sa godišnjom kamatom od dva do tri odsto, znači uštedu Srbiji od 150
miliona evra u toku tri godine.

Poboljšanje poslovnog ambijenta

  • (očekivani efekat: veći priliv stranih investicija i više radnih mesta u privatnom sektoru)
Poboljšanje poslovnog ambijenta, u tom okviru i promena Zakona o radu, koja se odnosi na privlačenje investitora, promena modela infrastrukturnih investicija i promocija Srbije.

"Radićemo na značajnom poboljšanju poslovnog ambijenta, za šta je potrebno promeniti zakonsku regulativu, pre svega Zakon o radu, ali i pojednostaviti proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, dok će država morati da promeni i model infrastrukturnih investicija", rekao Krstić.

Prema njegovim rečima, Srbija će morati znatno da poboljša ugled i percepciju ambijenta, jer je to prva i osnovna prepreka svima kad razmišljaju da li da investitraju u našu zemlju.

Potrebno je i da procedura dobijanja građevinskih dozvola bude jednostavnija, rekao je ministar i dodao da će Ministarstvo finansija morati da promeni propise koji se odnose na visinu naknada, ali i da ih učini transparentnijim.

Efekti mera 2015. godine

Šest mera vlade su:

  • Smanjenje zarada u javnom sektoru za 20 odsto na primanja veća od 60.000 dinara, odnosno 25 odsto na plate iznad 100.000 dinara
  • Povećanje posebne stope PDV-a sa 8% na 10%, prevođenje nekih proizvoda na neegzistencijalnu stopu od 20%
  • Restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija
  • Uštede u domenu roba i usluga
  • Uzimanje jeftinijih kredita
  • Poboljšanje poslovnog ambijenta

Krstić je najavio da će se o strukturnim refomama razgovarati detaljnije 2014. godine, a da se efekti mera koje Vlada Srbije predlaže očekuju 2015.

Država će u 2014. godini za 50 odsto povećati izdatke za pomoć socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva i započeće reformu državne uprave kojom će biti omogućeno da se nagrađuju oni koji zaista vredno rade, a da se kažnjavaju neodgovorni, najavio je Krstić.

Krstić je na sednici Vlade Srbije najavio i reformu penzionog sistema, a jedan od prvih koraka je približavanje granice za odlazak u penziju za muškarce i žene, tako da bi 2020. godine starosna granica za muškarce bila 65, a za žene 63 godine.

"Moraćemo da razgovaramo 2014. i o uključivanju penala za raniji odlazak u penziju", rekao je ministar.

Prema rečima Krstića, sledi i reforma poreskog sistema, jer kako je rekao, država ne može više da plaća tuđe greške i da na svojim leđima nosi breme onih koji ne rade i koji su neefikasni.

"Biće promenjen i zakon o državnim službenicima, da bismo mogli da nagrađujemo one koji vredno rade", kazao je Krstić

Ministar finansija Lazar Krstić rekao je da je deficit budžeta 4,7 odsto, a procene MMF-a kreću se i do osam odsto. Javni dug je od 58 do 60 odsto, upozorava Krstić.

Prema njegovim rečima, ranije je bilo lako zaduživati se jer su kamate bile male

"Problem je što smo mi u poslednjih nekoliko godina davali garancije javnim preduzećima, a znamo da oni neće moći sama da otplate, to znači da ćemo mi da plaćamo kamate iz budžeta, mi počinjemo naredne tri godine sa minusom od 200 do 400 miliona evra, to ćemo morati da platimo, to su garancije za javna preduzeća. Te mere nisu trebale da budu povučene i to javnost mora da zna", kaže on.

Ministar finansija Lazar Krstić je rekao da se predložene mere pre svega odnose na privredu, međutim, otvorenoj sednici Vlade nije prisustvovao ministar privrede Saša Radulović.

U to vreme Radulović je bio na skupu u Privrednoj komori Srbije o tome kako da se profesionalizuje rad javnih preduzeća

"Bez ovih mera, bankrotirali bismo u naredne dve godine", tvrdi Krstić.

On je kazao da od 2008. godine nije povučeno dovoljno hrabrih političkih i ekonomskih poteza da bi se priveda dovela u red.

"Povući ćemo crtu i krećemo čisti u 2013. godinu", kazao je Krstić na otvorenoj sednici Vlade Srbije predstavljajući ekonomske
mere.

Vlada je odlučila da dok još imamo vremena izađe sa rešenjima šta treba uraditi, kazao je ministar.

On je rekao da je, nažalost, ekonomska i fiskalna politika poslednjih 10 godina, naročito od 2008. godine, u najmanju ruku bila neodgovorna i netransparentna.

Prihodi budžeta 20 milijardi manji od plana

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je da se procenjuje da će prihodi budžeta biti za 20 milijardi dinara manji od planiranih rebalansom za 2013. godinu.

"Moramo da ograničimo troškove za taj iznos. Da li ćemo uspeti, znaćemo do sredine novembra", dodao je ministar Krstić..

Prema njegovim rečima, Međunarodni monetrani fond je ukazao na dodatne rizike u prihodima budžeta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.