Biz - B92.net

Prepakivanje srpske šljive: Nemci imaju nove zahteve

Suša nije poštedela ni šljivu – srpsko nacionalno voće.

Izvor: RTS
Podeli
Ilustracija: Depositphotos/Nitrub
Ilustracija: Depositphotos/Nitrub

Ipak, više od roda, proizvođače ove godine brine cena.

Uprkos suši i sve češće redukovanoj zaštiti zbog uštede, šljivici su se solidno okitili, ali 40 dinara za prvu klasu šljive ove godine teško da pokriva i troškove repromaterijala.

Na račun ide i dnevnica za berače, u proseku, 3.500 dinara. Put do evropskog tržišta je, uz ispunjavanje "Global gap standarda", jednostavniji nego do ruskog kupca usled ukrajinske krize, ali ove godine Nemci žele šljivu u malim kartonskim pakovanjima umesto gajbi, prenosi RTS.

Zoran Maksimović iz Čumića kaže da se isplati ali da zahtevi za manjim pakovanjem otežava posao. "Četrdeset do četrdeset pet nadnica nam ode za kamion kako bismo sve spakovali po kilogram i dva", dodaje Maksimović.

Izvozi se najviše sorta "stenlej" koja stiže na branje. "Čačanska rodna" i "lepotica" su mahom obrane, na redu su italijanske i nešto kasnije sorte. Osim skupog transporta do inostranih marketa na putu šljive stoji i činjenica da se poslednjih godina traže krupniji plodovi, što je teško postići u sušnim godinama. Naučnici, istovremeno, rade na novim sortama.

Ivan Glišić sa Poljoprivrednog fakulteta u Čačku navodi da se od dominantno novih sorti šire "čačanska nada" sa Instituta za voćarstvo, a od stranih "grose felicija". "Ali moramo reći da se stare sorte zadržavaju i sve više vraćaju", ističe Glišić.

Tradicionalna podela na konzumno voće i plodove za preradu pada u vodu pred mršavom otkupnom cenom. U jednačini sa više nepoznatih, izvesno je jedino da spakovani u teglice i flaše svi plodovi više vrede.

Goran Gačić iz Čumića navodi da su se proizvođači šljive iz tog sela osnovali zadrugu kako bi je "stavili u flašu".

"Sad smo na početku. Prošle godine smo od Ministarstva dobili sredstva za opremu, polako krećemo u proizvodnju", kaže Gačić.

Za suve šljive su zainteresovani kupci od istoka do zapada, a prostora ima i na domaćem tržištu.

Zoran i Dušan Maksimović iz istog sela ukazuju na to da prolazi i mekša, oštećena šljiva. "U konzumnu mora da ide dobra, kvalitetna živa jer je ne pošaljemo, kupci više neće da dođu kod nas."

Naposletku, ostaju koštice. Primera radi, na dvadeset vagona šljive, dva su puna otpada na koji se može grejati.

"Isti je princip kao za pelet, samo da se promeni ulaz jer je koštica malo krupnija od peleta da se ubaci u kotao", objašnjava Momčilo Vujović iz Kotraže.

Ako za vek šljivu tri puta oberu sa zaradom pobedili su, kažu voćari. Iako ove godine gube trku, najvažnije je sačuvati zasade i da ima šljive ko da bere.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.