Nepravilnosti u budžetu za 2008.

Predsednik te institucije Radoslav Sretenović je, predstavljajući prvi Izveštaj o finansijskoj reviziji budžeta Srbije za 2008. godinu, rekao da su otkriveni nedostaci u pogledu računovodstvenog sistema, posebno u pogledu podataka iz glavne knjige trezora, a interna revizija i kontrola, takođe, nije organizovana u skladu sa zakonom.

Utvrđeno je da nije uspostavljena kompletna i ažurirana evidencija državne imovine, kao i nepravilnosti kada su u pitanju kratkoročna potraživanja i obaveze.

Sretenović je najavio da će DRI, u skladu sa zakonom i ovlašćenima, pokrenuti postupke protiv onih koji su učinili najteže povrede u korišćenju budžetskih sredstava. On je naveo da je DRI, s obzirom na ograničene resurse, izvršila i ograničenu reviziju kojom su obuhvaćeni 14 ministarstava, tri uprave i jedna direkcija.

Kontrola poslovanja 18 direktnih budžetskih korisnika je obuhvatila funkcionisanje računovodstvenog sistema, sistema interne kontrole i revizije, javnih nabavki, izveštaje o donacijama i javnom dugu i korišćenje državne imovine, kao i poslovanje Narodne banke Srbije u delu koji se odnosi na budžetska sredstva.

U izveštaju DRI se, između ostalog, navodi i da je iznos realizovanih donacija prikazan u izveštaju o primljenim donacijama u 2008. godini manji za 380 miliona dinara od iznosa iskazanog u bilansu prihoda i rashoda i izveštaju o novčanim tokovima. Potraživanja od državnih organa u iznosu od 13,5 milijardi dinara su nepravilno klasifikovana kao kratkoročna potraživanja iako su starija od godinu dana, dodaje se u izveštaju i navodi da je većina tih potraživanja starija od pet, a neka i deset i više godina.

Kratkoročne obaveze koje iznose više od 36 milijardi dinara u najvećem delu se odnose na obaveze po osnovu pozajmica sa konsolidovanog računa trezora u iznosu od 35 miljardi dinara, a u cilju obezbeđivanja sredstava za finansiranje deficita tekuće likvidnosti budžeta za 2008. godinu. Utvrđeno je da su pozajmljena sredstva nepropisno vraćana u rokovima dužim od 30 dana, a sredstva u iznosu od 35 milijarde dinara nisu vraćena do kraja budžetske 2008. godine.

U Upravi za trezor, piše u izveštaju DRI, nije obezbeđena analitička evidencija za praćenje prihoda budžeta od naplaćenih potraživanja od glavnih dužnika prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, EIB-u i banci Saveta Evrope, a čiju naplatu u ime i za račun Srbije vrši Agencija za osiguranje depozita.

Revizijom je utvrđeno da prilikom isplate rashoda za plate, dodatke i naknade za rad duži od radnog vremena nije ovezbeđena evidencija iz koje se može utvrditi na šta se prekovremeni rad odnosi, a nije se mogao utvrditi ni broj prekovremenih sati i dana.

Takođe, u nekim slučajevima nisu pronađeni dokazi da su izvršene usluge održavanja kompjuterskog sistema za koje se plaća stalna naknada. U nekim slučajevima, navodi revizija, se čini da nije ni postojala potreba da se ti ugovori zaključuju.

Revizija je, takođe, utvrdila da niti jedna pozajmica isplaćena iz budžeta i budžetske rezerve nije vraćena u roku predviđenom zaključcima vlade niti je vraćena do kraja 2008. godine. Nijedna pozajmica iz sredstava privatizacije iz 2005. i 2006. godine u ukupnom iznosu od oko 15 milijardi dinara nije vraćena u ugovorenom roku do kraja budžetske godine, a nije utvrđeno ni da su preuzete bilo kakve mere za naplatu tih potraživanja.

Kada je reč o evidentiranju nefinansijske imovine, uočeno je da promene na nefinansijskoj imovini evidentirane u 2008. godini nisu posledica transakcija izvršenih u toj godini, što znači da se poslovne knjige ne vode uredno i ažurno.

U delu koji se odnosi na popis nefinansijske imovine utvrđeno je da se ne prati potraživanje Srbije za deo ostvarene dobiti po osnovu učešća u kapitalu javnih preduzeća i ostalih poslovnih subjekata. Utvrđeno je i da nije obezbeđeno kontinuirano evidentiranje i praćenje toka i stanja oročavanja deviznih sredstava Republike kod Narodne banke Srbije tokom cele 2008. godine, što je suprotno odredbama Uredbe o budžetskom računovodstvu.

Izveštaj o reviziji budžeta za 2008, kako je saopštila DRI, predstavlja ključnu tačku u razvoju demokratije u Srbiji. DRI je osnovana u septembru 2007. godine i zadužena je za kontrolu finansijskih izveštaja više od osam hiljada budžetskih korisnika. Bila je smeštena u jednoj skupštinskoj sali sve do oktobra ove godine, kad je 22 zaposlenih u toj instituciji preseljeno u privremeni prostor sa 10 kancelarija.

U 2008. godini izdate su četiri garancije u ukupnom iznosu od 182 miliona eura, a iz budžeta je po osnovu izdatih garancija isplaćeno ukupno više od četiri milijarde dinara. Utvrđeno je da regresni zahtevi direktnim dužnicima po kreditima, za koje je Srbija izvršila plaćanja po izdatim garancijama, nisu ispostavljeni, niti se preduzimaju zakonom predviđene mere za naplatu navedenog potraživanja.

Prema Sretenovićevim rečima, kada je reč o bilansu uspeha, odnosno o stručnim uslugama, kod svih ministarstava utvrđeno je da se zaključuju ugovori o delu sa fizičkim licima suprotno Zakonu o radu.

Kada su u pitanju plate, dodaci i naknade zaposlenih, utvrdjeno je da prilikom isplata naknada za rad dužih od radnog vremena nije obezbedjena evidencija iz koje se može utvrditi na šta se prekovremeni rad odnosi, dok je, kada su u pitanju stručne usluge, ugovori zaključivani sa osobama sa kojim to nije bilo moguće, za obavljanje poslova za koje to nije bilo moguće i da nisu dostavljeni izveštaji o stvarno izvršenim poslovima.

Sretenović je dodao da se najveći broj nepravilnosti odnosi na nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama, navodeći da je za sva ministarstva u izveštaju navedeno u kojim slučajevima su prekršili zakon, a kao primer naveo da Uprava za javne prihode nije sprovela postupak javne nabavke za nabavku bonova za gorivo u vrednosti od 110 miliona dinara.

Dragutinović: Otpisaćemo 15 milijardi

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović kaže da će pozajmice od 15 milijardi dinara, koje su 2008. date iz budžeta a nisu vraćene, biti otpisane. Komentarišući revizorski izveštaj budžeta Srbije za 2008. godinu, Dragutinović je kazala da je upoznata sa činjenicom da su revizori utvrdili da 15 milijardi dinara nije vraćeno u budžet.

Prema njenim rečima, zakon je omogućavao da se deo privatizacionih prihoda koristi za pozajmice. "Te pozajmice su zapravo bile subvencije, uglavnom javnim preduzećima, pre svega Železnicama Srbije, a mislim da je bilo subvencija i Elektroprivredi Srbije", kazala je ona i navela da je to "nasleđeno stanje".

"Sigurna sam da niko ne može u ovom trenutku da obezbedi da ta sredstva od 15 milijardi dinara budu vraćena i jedino što je moguće je da budu otpisana", rekla je ona.

Ona je dodala i da je nepoznanica šta se desilo da donacijama od 380 miliona dinara za koje se ne zna gde su utrošene.