Biz - B92.net

"Naša deca potrebna našoj zemlji"

Beograd -- Dvadeset godina posle sumornih devedesetih i deset godina posle demokratske promene želja mladih ljudi i dalje je da, odmah po sticanju diplome, napuste Srbiju.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli

Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma Srbija se nalazi na vrhu liste zemalja iz kojih se beleži takozvani "odliv mozgova".

Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, smatra da je vreme za akciju na najvišem nivou. On navodi da su obrazovani mladi ljudi koji su nakon završenog školovanja napustili zemlju koštali Srbiju više od 12 milijardi evra.

"Idite i školujte se u inostranstvu, ali imajte u vidu da se vratite, jer ste ovoj zemlji potrebni. I ja sam mogao da biram poslove u EU ili Americi, ali nisam to učinio, ostao sam ovde i nkada se nisam pokajao zbog toga", rekao je Kovačević i dodao da je uvek lepše raditi sa svojim ljudima nego u inostranstvu, gde je drugačija kultura.

Dijaspora da zadrži mlade u Srbiji

Kovačević je pozvao uspešne privrednike iz dijaspore da ulažu u Srbiju i na taj način pomognu da ovdašnji studenti po završetku fakulteta ne odlaze u inostrantvo, već da posao nađu u svojoj zemlji. "Naša dijaspora nije mala, ona broji oko četiri miliona ljudi. Oni treba da investiraju i otvaraju kompanije u Srbije, kako bi se naša deca kad završe studije zapošljavala ovde, radila i stvarala porodice u svojoj zemlji", poručio je Kovačević.

Kovačević, kao profesor na Elektrotehničkom fakultetu, potvrđuje da je veliki broj inženjera već napustio zemlju. On kaže da inženjeri elektrotehnike u našoj zemlji još i lako nalaze posao koji je pristojno plaćen, ali naglašava da je situacija puno lošija sa mašinskim, saobraćajnim, rudarskim inženjerima, kao i tehnolozima.

Isto tako, on navodi da u svetu postoji velika potreba za obrazovanim stručnjacima i navodi primer da Nemačka traži čak 400.000 novih inženjera svih profila u narednim godinama da bi mogla da održi tempo rasta.

On dodaje da je Srbiji neophodna strategija koje su to privredne grane koje će biti potrebne u budućnosti. Kovačević navodi da bi to trebalo da budu grane koje uvek imaju najveći značaj, kao što su hrana, voda i energetika. Naravno, kaže on, tu treba ubrojati i moderne tehnologije, IT i telekomunikacije.

Rektor Beogradskog univerziteta objašnjava i da naša zemlja veoma malo ulaže u razvoj i obrazovanje. Tako se iz budžeta u obrazovanje ulaže samo 3,3 odsto, a za nauku tek 0,3 procenata budžeta. Istovremeno, ulaganja na nivou Evropu iznose oko šest za obrazovanje i oko tri odsto na nauku.

Nezaposlenost, neinformisanost i nedostatak kvalitetne ponude za provođenje slobodnog vremena ključni su problemi sa kojima se mladi suočavaju nakon završene srednje škole ili fakulteta, ali bi, uprkos tome, trebalo da budu strpljivi i ostatak života provedu u Srbiji, poručeno je na trbini "Kako da uspemo", održanoj u Rektoratu Beogradskog univerziteta.

"Sve što sam do sada videla radeći na mnogim odgovornim poslovima, pokazalo je da se rad na kraju isplati. Isplati se i učiti. Mladi treba da budu uporni i traže kako da iskoriste sve ono što Ministarstvo omladine i sporta i ovo društvo nude", rekla je ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković.

Ona je izjavila da postoji razlika izmedju zahteva tržišta rada i kadrova na fakultetima, kao i da mnoge projekte koji se bave mladima i pomažu im da se aktiviraju, oni ne koriste na pravi način.

"Nemojte da prestanete da tražite i vrlo brzo vrata vašeg radnog mesta će se otvoriti, to mogu da vam potvrde mnogi stipendisti Fonda za mlade talente", rekla je ministarka mladima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.