Najveća korupcija za javne nabavke

Dežer, šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji, dodaje da je to mnogo novca i da je zbog toga korupcija u ovoj oblasti najveća.

"Srbija je na 83. mestu od ukupno 178 zemalja po korupciji, što nije dobro, a u oblasti javnih nabavki ona je najzastupljenija", kazao je Dežer.

Prema njegovim rečima, regulisanje oblasti javnih nabavki je veoma važno za Srbiju ako želi da postane deo EU, naglašavajući da u Upitniku EU Srbiji mora da odgovori na 26 pitanja iz ove oblasti. Dežer je rekao da oblasti bezebednosti, koncesije, javno – privatnog partnerstva i javno komunalnih preduzeća u Srbiji nisu još dobro pokrivene zakonom o javnim nabavkama i da očekuje da se to u narednom periodu reši. On je naglasio i da treba da se se dograđuju i jačaju administrativni kapaciteti koji se bave javnim nabavkama.

Regionalni direktor Transparensi internešenela (TI) Mikloš Maršal kazao je da je na svetskom nivou godišnja vrednost javnih nabavki oko dva trilona dolara, naglašavajući da se zbog korupcije gubi do 25 odsto vrednosti tih ugovora.

"Prema globalnim indikatorima TI koji omogućavaju poređenje među zemljama, Srbija se nalazi zajedno sa BIH na začelju u regionu u suzbijanju korupcije tokom poslednje tri godine", kazao je Maršal.

Prema njegovim rečima, da bi se ostvario pozitivan napredak neophodna je veća transparetnost u radu državnih organa, a to se naročito odnosi na trošnje budžetskih sredstava. Bitan je i odnos države prema institucijama zaduženim za sprovodjenje antikorupcijskih zakona i da na njihovom čelu budu dokazani profesionalci.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kazao je da su rezultati istraživanja sprovedenog od 1. aprila do 30. juna ove godine pokazali da je sistem javnih nabavki u Srbiji umereno uspešan kada je reč o primeni osnovnih odredbi Zakona o javnim nabavkama.

On je kazao da je to istraživanje pokazalo da se i dalje nedovoljno koriste zakonske mogućnosti za postizanje većih ušteda budžetskih sredstava. Prema rečima Nenadića, prosečan broj ponuda po tenderu bio je 3,3 dok je 2,7 ponuda u proseku bilo ispravno.

Istraživanja su pokazala, kakao je dodao, i da pri oglašavanju naručioci poštuju zakonske obaveze, ali ne i više od toga, kao i da imaju plan nabavki ali da ne planiraju na period duži od godine.

"Naručioci ne plaćaju sredstva obezbeđenja, u sedam odsto nabavki je uložen zahtev za zaštitu prava, a najmanje 12 odsto ponuđača kasni sa izvršenjem nabavke, dok 28 odsto naručilaca povremeno kasni sa plaćanjem", kazao je Nenadić.

On je dodao da je istraživanje pokazalo i da interenet prezentacije koristi samo 18 odsto naručilaca i da 75 odsto naručilaca naplaćuje konkursnu dokumentaciju više od zakonski propisanih troškova.