Biz - B92.net

Jat štedi, efekti nepoznati?

Beograd -- Jat ervejz nedavno je zaposlenima ukinuo pravo na kupovinu avio-karata po povlašćenim cenama, iako prethodno nije proračunao kolike će uštede to doneti.

Izvor: Danas, Novosti
Podeli

Kako je zvanično potvrđeno, u Jatu nemaju nikakav proračun o tome koliko bi novca mogli da uštede ukidanjem ovakvih beneficija, kao što se ne zna ni koliko je do sada trošeno na popuste za zaposlene. Tako ostaje nejasno na osnovu kojih je parametara doneta odluka o ukidanju ovih karata i kako će se izračunati efekti takve mere, piše list Danas.

Uz to, informacija da su popusti za zaposlene ukinuti, zapravo i nije sasvim tačna, pošto je samo uveden moratorijum na te karte, dok ne stigne mišljenje Ministarstva finansija o novom Pravilniku o prevozu pod posebnim uslovima.

Tim dokumentom je inače propisano da će radnici imati pravo na ukupno 16 karata u jednom smeru ili osam dvosmernih karata godišnje, pri čemu tu pogodnost mogu koristiti i njihovi supružnici i deca, kao i penzioneri, koji su radili poslednjih 10 godina u Jatu, zaposleni koji su proglašeni tehnološkim viškom, a poslednju deceniju su proveli u toj kompaniji, kao i članovi Skupštine i Upravnog odbora Jata.

Iz toga sledi da beneficije nisu ukinute, već samo suspendovane do pribavljanja mišljenja Ministarstva finansija, kada će ponovo stupiti na snagu. Ipak, činjenica je da su novim pravilnikom kvote za jeftinija putovanja smanjene, pošto je ranije bilo predviđeno 12 povratnih karata godišnje, a sada osam. Od toga zaposleni može da kupi četiri karte sa rezervacijom mesta i još četiri bez rezervacije, u kom slučaju ne može da bude siguran da će dobiti mesto u avionu, pošto postoji mogućnost da sva mesta budu prodata „običnim“ putnicima.

Ušteda na kartama neznatna

Radnici nacionalnog avioprevoznika imaju pravo i na takozvane ZED karte, definisane međunarodnim sporazumima, bez ikakvih ograničenja u broju letova. Svi radnici, kako Jata tako i drugih aviokompanija, mogu da jeftinije lete na bilo koju destinaciju i to bilo kojom kompanijom, pri čemu ne plaćaju cenu karte na osnovu linije na kojoj lete, već na osnovu pređenih milja. Ovu vrstu karte Jat mora da izda kako svojim radnicima tako i zaposlenima u bilo kojoj drugoj aviokompaniji.

U Jatu ističu da su do sada plaćali poreze i doprinose na povlašćeni prevoz i to u iznosu i do 90 odsto od redovne cene karte, pošto se ova beneficija u poreskom smislu tretira kao primanje zaposlenog.

Upravo zbog toga i jeste nejasno kako Jat ne raspolaže podacima o pretrpljenim troškovima zbog prodaje karata pod beneficiranim uslovima, kada bi morao imati bar podatke o plaćenim porezima i doprinosima po tom osnovu, a u skladu sa tim i podatke o ukupno odobrenim popustima na osnovu kojih su obračunata ta davanja.

Međutim, prema nezvaničnim informacijama, problem je u tome što popusti za zaposlene ne predstavljaju nikakav primetan izdatak za Jat, pa samim tim ni značajnu uštedu.

Naime, u ranijim godinama, kada se vodila precizna evidencija o prodaji diskontovanih karata, mogućnost da lete uz popust koristilo je svega tri procenta zaposlenih u Jatu, što bi u slučaju da se ta statistika nije promenila, danas odgovaralo cifri od oko 45 radnika.

Druga kočnica za značajnije uštede po ovom osnovu je činjenica da na većini linija popunjenost Jatovih aviona ne prelazi 60 do 70 odsto, tako da i pored toga što radnici plaćaju samo 10 do maksimalno 50 odsto cene karte, Jat nema direktne gubitke, kao kada bi redovni putnici ostajali bez mesta u avionu zbog povlašćenih karata zaposlenih.

Privilegije i u drugim preduzećima

Privilegija ima u državnim kompanijama koje se bave prevozom, poput “Železnica Srbije” i “Laste”.

U unutrašnjem železničkom saobraćaju postoje takozvane režijske karte. Zaposleni u “Železnicama” imaju pravo na dve besplatne povratne karte, a članovi njihovih porodica na jednu. Takođe, imaju pravo na neograničen broj vožnji u prvom razredu s popustom od 75 odsto i u drugom razredu s popustom od 90 odsto. Inače, u ovom javnom preduzeću ima oko 20.000 zaposlenih, ali je prosek zarada manji od 30.000 dinara.

"U međunarodnom saobraćaju postoje takozvane FIP karte", kaže Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra “Železnice”.

"To je sistem koji funkcioniše na bazi sporazuma koje potpisuju sve evropske železničke uprave. Za zaposlene to znači jednu besplatnu povratnu kartu za destinacije u inostranstvu, a u nekim zemljama isto pravilo važi i za članove porodica. Takođe, FIP karte omogućavaju neograničen broj vožnji s popustom od 50 odsto".

Oko 4.000 radnika “Laste” uz službenu legitimaciju ima pravo na besplatan prevoz na teritoriji Srbije, dok članovi njihovih porodica u autobusima ovog prevoznika imaju popust od 50 odsto. U međunarodnom saobraćaju zaposleni imaju popust maksimalno do 50 odsto, a tu povlasticu godišnje iskoristi svega desetak radnika. I “Železnice” i “Lasta” nemaju podatak koliko ih godišnje ove privilegije za zaposlene koštaju, ali tvrde da poreze plaćaju po zakonu.

I zaposleni u “Telekomu Srbija” imaju pogodnosti kada je reč o osnovnoj delatnosti kompanije. To su korišćenje ADSL usluge, određeni iznos kredita na službenoj MTS kartici, kao i upotreba službenog mobilnog telefona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.