Država zagubila 5 mlrd. € donacija

U Srbiju je od 2000. do danas realizovana bespovratna pomoć od gotovo pet milijardi evra, a petina je završila kao pomoć državnoj kasi.

Mada ova suma deluje poprilično impozantno, valja podsetiti da su međunarodni zvaničnici za pomoć Srbiji, samo za prve četiri godine, počev od 2001, planirali donacije vredne četiri milijarde evra.

„U tom periodu, iz sveta je za Srbiju stiglo oko 2,5 milijarde evra“, podsećaju u Vladi i dodaju da je „u to vreme bespovratna pomoć stizala direktno korisnicima, a nakon što je EU, kao najveći donator Srbije značajno promenila pravila, a delom preusmerila sredstva i drugim državama, pomoć je stizala u sve manjem i manjem obimu“.

Najviše sredstava od donacija otišlo je, zapravo, za budžetsku podršku - gotovo 20 odsto. Zatim, u projekte iz sektora energetike - preko milijardu evra, odnosno nešto više od 16 odsto i saobraćaj oko 12 odsto.

Među najvećim donatorima Srbije su Evropska komisija, Nemačka, SAD, Italija, Švedska, Norveška i Austrija.

Ipak, nisu, u prethodnih godina, sve donacije i bile isplaćivane u novcu. Deo njih stigao je, zapravo, kroz angažovanje stranih stručnjaka na osavremenjivanju rada brojnih sektora privrede i administracije u Srbiji.

Mada je deo državnih činovnika, prethodnih godina, bio kivan, jer su ovi, strani stručnjaci koji su u Srbiji “knjiženi” kao tehnička pomoć, dobijali i po deset puta veću platu od sličnog stručnjaka iz Srbije, činjenica je da su, u godinama za nama, baš oni radili na postavljanju na noge čitavog ekonomskog sistema.

Pored toga, jasno je da je i jedan deo stručnjaka iz Srbije vrlo dobro znao da iskoristi projekte koje su, za aktivnosti u Srbiji, raspisale strane vlade. Ima, kako kažu upućeni, već godinama u našoj zemlji onih koji žive isključivo od para sa projekata koje raspisuju vlade raznih država, zvanični Brisel ili Vašington.

Istini za volju, dosta se priča i o značajnim provizijama koje su, pri nabavci razne vrste opreme za javne službe ili javna preduzeća, uzimali nadležni iz srpskih institucija.

Izvor Novosti iz Brisela kategorično isključuje mogućnost krupne korupcije, bar od sredstava koji u Srbiju stiže iz Evropske unije. Jer, svaki dinar koji stigne iz Unije, kontrolišu, kasnije njihovi revizori i interni kontrolori. Pored toga, u svim velikim projektima u Srbiji, EU ima i svog predstavnika koji aktivno učestvuje u svakoj nabavci.

Država nema evidenciju o trošenju novca

Da država baš i nije prethodnih godina mnogo brinula o tome da li će dozvoliti onima koji koriste sredstva od stranih donacija da ih, bar povremeno, i zloupotrebe pokazuje i to što je tek krajem prošle godine, Diana Dragutinović, inače peti ministar za finansije od 2000. godine, priznala da budžet ne evidentira priliv koji u Srbiju stiže od donacija.

U papirima nema ni prihoda koji ostvaruju institucije koje je osnovala država, a koji se, na godišnjem nivou procenjuje na oko 130 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijarde evra. Tek je budžetom za ovu godinu predviđeno da plan državne kase zadrži podatke o svakom prilivu koji stigne za Srbiju.