Brašna bilo i za komšije

U trećoj dekadi marta zabeležena je tri puta veća proizvodnja i prodaja pakovanja od jednog kilograma, u čemu su se posebno istakla naša dva najveća mlina, onaj u Senti i novosadski "Danubijus", koji proizvode oko 60 odsto takozvanog kilskog brašna u našoj zemlji.

"Senćanski mlin je još ranije, pre pandemije, znatno povećao kapacitet svoje pakirnice "kilskog" brašna, a kad je pojačana potražnja za tim proizvodom, povećali su i broj smena i tako efikasno odgovorili na zahteve sa tržišta", kaže, za "Novosti", Zdravko Šajatović, direktor poslovnog udruženja "Žitounija" u Novom Sadu.

Kada je, nakon kraće zabrane izvoza brašna, plasman te robe u inostranstvo ponovo dozvoljen jer nije bilo ugroženo domaće tržište, tu priliku su vrlo dobro iskoristili domaći mlinari, zadovoljivši i potrebe tradicionalnih kupaca u regionu, poput BiH, Severne Makedonije i drugih.

"Zahvaljujući toj konjunkturi, potpuno su uposlili svoje kapacitete, rešili se viškova pšenice i brašna i ostvarili znatan devizni priliv našoj zemlji", dodaje Šajatović, napominjući da su značajne izvozna rezultate ostvarili i domaći proizvođači testenina.

I Mlin BMM u Kaću imao je prvih dana vanrednog stanja dvostruko veću prodaju brašna u pakovanju od po 25 kilograma od uobičajene, ali je ubrzo ta navala kupaca utihnula i proizvodnja i prodaja su stabilizovane, navodi vlasnik tog mlina Bora Mitrović.

"Uspeli smo da zadovoljimo kompletnu tražnju, ali ubrzo je usledio pad proizvodnje i prodaje jer su prestale da rade škole, picerije i drugi naši značajniji kupci" kaže Mitrović, i napominje da se poslednjih dana ipak oseća izvestan oporavak tržišta i da se situacija polako vraća "u normalu".