Abazović: "Resetovanje – i kroz privredu"

Abazović je ocenio taj susret kao pokušaj da se resetovanje odnosa Beograda i Podgorice odnosi i na ono što je najvažnije za građane, a to je privreda.

"Razgovarali smo danas sa kompanijama iz Srbije o nekoliko biznis projekata u infrastrukturi i turizmu, ali i o regionalnoj saradnji i suzbijanju barijera koje postoje za biznis, bilo da su one na granici, u upravama carine dve zemlje ili na drugim mestima", rekao je Abazović, koji je u dvodnevnoj poseti Srbiji.

Ocenio je da je vrlo zadovoljan susretom i da smatra kako on može da rezultira dobrim stvarima i da fokus javnosti u obe države usmeri na ekonomiju.

"Crna Gora zbog svoje geografije ima neke prednosti koje mogu da iskoriste privrednici iz Srbije, sa druge strane nama je zanimljivo da budemo zemlja koja će da generiše više stranih direktnih investicija", rekao je Abazović.

On je ocenio da ovakvi sastanci mogu da daju impuls drugačijoj perspektivi regiona.

"Mi smo spremni da radimo zajedno za dobrobit svih građana regiona i fokus treba da nam bude na životnom standardu i na ekonomskom progresu. Što manje prošlosti, što više budućnosti i verujem da čitav region može da stvori drugačiji imidž nego do sada", poručio je Abazović.

On je rekao kako misli da su biznis zajednice u obe države željne poboljšanja odnosa. Čadež je ocenio da su Srbija i CG privredno veoma upućene jedna na drugu, što se najbolje vidi po trgovinskim vezama.

"Želim da vam zahvalim što ste i pre nego što ste postali premijer imali jasnu viziju da ceo region moramo da zasnujemo na budućnosti, a ne na prošlosti", rekao je Čadež obraćajući se Abazoviću.

Čadež je dodao kako je veoma važno da dve strane budu u stalnoj komunikaciji i najavio formiranje radnih grupa dve zemlje koje će se baviti temama poput snabdevanja hranom, ali i ubrzanjem protoka robe i usluga preko granice.

"Da mi kao kompanije pomognemo vladama Srbnije i Crne Gore da uvide šta su problemi, kako da uskladimo radna vremena institucija poput veterinarskih i fitosanitarnih inspekcija, kako da napravimo zajedničke granične prelaze da bi železnica mogla bolje da funkcioniše, kako da institucije bolje rade svooj posao. Sa jednim jednostavnim zadatkom, a to je da smanjimo troškove onih koji posluju, koji zarađiju novac, onih koji žele da prave nove investicione projekte, jer od toga na kraju živimo", objasnio je Čadež.

On je rekao kako se sada konkretno razmišlja o logističkim potencijalima Crne Gore.

"Crna Gora ima veliki potencijal da postane logistički hab celog regiona. Postoji ogroman interes stranih i domaćih kompanija koje posluju u Srbiji i celom regionu da vide Crni Goru kao opciju za rešavanje svojih logističkih problema, ali i da se radi na velikim projektima koji mogu da unaprede turizam potencijali. Kompanije iz Srbije CG vide kao pre svega prijateljsku zemlju u kojoj su dobrodišle", rekao je Čadež.

Na pitanje Tanjuga šta su prepreke da se Crna Gora pridruži inivcijativi Otvoreni Balkan, Abazović je odgovori da on licno ima vrlo afirmativan stav prema toj ideji i da je u Vladi Crne Gore formirana radna grupa koja se time bavi.

"Jutros smo malo više razgovarali o tome da i privrednici pruže malo više informacija o konkretnim stvarima. Ta tema se u Crnoj Gori nije tretirala na način na koji zaslužuje. Razlozi su brojni, možda i nedovoljno interesovanje i nedovoljno informacija", rekao je Abazović.

Premijer CG je dodao da ne misli kako su negativni stavovi o Otvorenom Balkanu neprijateljski, nego da treba u otvorenoj komunikaciji koja permanentno postoji poslednja dva meseca rešavati neke dileme koje postoje kod građana ili donosioca odluka.

"Nema nikakve specijalne žurbe, ali isto tako svi prepoznajemo potrebu da unapredimo regionalnu saradnju. Modaliteti koji vode ka tome treba da budu predstavljeni i ja mislim da posle toga nema nikakvih prepreka da se oni materijalizuju. Ali ne bih išao logikom da od toga treba pravirti dodatnu temu koja stvara nekle razdore za crnogoirsko društvo, već naprotiv u otvorenom dijalogu, krajnje demokratski pružiti svima neophodne informacije i na osnovu toga izvlačiti zaključke", obrazložio je Abazović.

Zaključio je da nakon sastanaka koje je imao u Ohridu, Beogradu i regionu postoji energija da se sarađuje i krene napred uz unošenje evropskog duha u međusobne odnose.

"Razumem da ima mnogo ljudi koji žele da čitav region zadrže u prošlosti, da se sačuva status kvo, da se ništa ne dešava, pa da se iz toga crpi neka politička moć. Verujem da nove generacije političara to ne žele. Treba da sarađujemo, razvijamo biznis i stvaramo bolje usluge građana i ja verujem da region ide u tom smeru. Lično mislim da Crna Gora tome može da da dodatno ubrzanje", zaključio je Abazović.

Čadež je rekao da je pre nekoliko dana imao sastanak sa predsednikom Crne Gore Milom DJukanovićem s kojim je razgovarao o Otvorenom Balkanu.

"Imali smo razgovor o tome šta inicijativa Otvoreni Balkan jeste, a šta nije, da ne bismo nepotrebno komunicirali neke političke poruke za nešto što je stvar veze poslovnih zajednica iz ovih zemalja, da se brže uvežu i da bolje rade i da formiramo tržište koje je veće i može da nam omogući bolje poslovanje", naveo je Čadež.

On je dodao da je OB inicijativa poslovnih zajednica koje žele da lakše posluju, kako bi bile konkurentne sa kompanijama u Slovačkoj i sličnim zemljama, jer sada to nisu zato što ne mogu da se usaglase o nekim pitanjima koje nisu politička, nego čisto ekonomska.

Čadež je ocenio da bi Crna Gora mogla da ima odlučujuću ulogu, s obzirom da je na najvišem nivou u evropskim integracijama, da pomogne da sve inicijative koje dolaze kroz OB budu usaglašene sa svim evropskim standardima.

"Nemojmo zaboraviti da su prve ideje o regionalnoj ekonomskoj saradnji došle upravo iz CG kroz koncept tadašnje vlade i mislim da je vreme da se CG vrati tome i bude jedan od predvodnika ekonomske saradnje u celom regionu", zaključio je Čadež.

Na sastanku u PKS-u crnogorsku delegaciju su činili još ministar finansija Aleksandar Damjanović i potpredsednik Privrede komore Crne Gore Nikola Vujović, a PKS uz Čadeža predstavljali direktor komore Igor Popović, savetnik predsednika Nenad Đurđević i drugi.