Najbogatiji Slovenci napustili IT biznis: Sade hranu u Banatu

Još 2007. odlučili su da se bave neprofitnim projektima, onima koji će doprineti održivom životu čovečanstva na našoj planeti. Međutim, to se nije pokazalo tako jednostavnim i plan je preobličen: prvo zaraditi novac, a onda se baviti održivim projektima.

Danas je porodica Login posvećena proizvodnji hrane, a kako je tekla ta njihova priča, otkrio je za Tportal Samo Login iz kompanie LoginEKO. Oni su, podsetimo, u Banatu kupili 4.000 hektara zemljišta.

"Nije mi prvo pala na pamet organska proizvodnja. Ali za taj odgovor treba da odem malo dalje u prošlost - 2007. godine, kad sam prodao Najdi.si, odlučio sam da se bavim neprofitnim projektima. Ali samo nekoliko miliona, koliko sam dobio od te prodaje, nije bilo dovoljno za tako velike planove. Zbog toga sam odlučio da to postignem u dve faze: prvo zaraditi novac da bismo onda mogli da radimo na održivim projektima. U tu svrhu sa suprugom i šestoro drugih osnivača osnovao sam firmu Outfit7, poznatu po Talking Tom-u, i sastavili smo plan da je za sedam godina prodamo za 100 miliona evra. Prodali smo je skoro tačno na taj dan, ali za milijardu dolara", kaže Samo.

Poljoprivreda je, navodi, nisko profitabilan posao.

"I baš u tome videli smo ogroman potencijal za razvoj tehnologije koja bi omogućavala održivu proizvodnju, jer ako uporedimo poljoprivredu s drugim industrijama, ona još nije u 21. veku. Kako volim da kažem saradnicima, 'naš najvažniji proizvod je znanje' i sve znanje podelićemo besplatno sa svima jer je to po mom mišljenju najbrži način da smanjimo uticaj poljoprivrede na okolinu. Države bi mogle da zakonima naprave dosta toga za unapređenje poljoprivrede, ali uvek je tu problem nepostojanja tehnologije za bolji način proizvodnje. Baš taj deo mi želimo da rešimo", objašnjava.

Na pitanje kako su izabrali Srbiju i koliko su uložili u novi posao, odgovara da kada se počinje od nule, najteži deo je naći dovoljno poljoprivredne zemlje, a odlučili su se za Banat jer se pojavila prilika. Visinu ulaganja ne otkrivaju javno, a ogroman deo toga predstavlja razvoj softvera i tehnologije.

"Ako gledamo na LoginEKO kao na projekt fondacije Login5, onda je to više nego sama kompanija LoginEKO iz Srbije. Otprilike polovina saradnika u tom projektu nalazi se van Srbije jer je razvoj softvera fleksibilan što se tiče lokacije. U Hrvatskoj još nemamo saradnika, ali se nadam da ćemo ih naći. Naravno, komšije poljoprivrednici zainteresovani su za naš rad i mnogo njih prati ono što radimo. Neki su čak već počeli da primenjuju neke od naših praksi", tvrdi.

LoginEKO, nastavlja on, razvija sve što se tiče održive poljoprivrede - od softvera do tehnologija uzgoja.

"Polovina svih saradnika projekta radi na razvoju IT tehnologija koje će omogućavati jednostavniji rad poljoprivrednicima i bolje razumijevanje svih njihovih akcija. Razvoj vođen podacima već dugo primenjuje se u drugim industrijama – to znači da se sakupljaju svi podaci. U našem sistemu imamo snimke nastale dronom iz svih faza rasta, podatke iz naših vremenskih stanica, izveštaje agronoma, analize zemljišta, analize biljnog materijala, analize proizvoda, tačne podatke o svim operacijama, pa znamo koji je traktor šta radio na kom polju i to skoro u centimetar tačno. Na osnovu tih podataka možemo da analiziramo koji su bili pravi razlozi za uspeh ili neuspeh proizvodnje. I to ne na nivou jednog polja, nego skoro na nivou kvadratnog metra. Prilikom razvoja vođenog podacima ne pitaš se da li ti trebaju neki podaci – za razvoj ti trebaju svi oni koji se mogu prikupiti. Više podataka znači manju mogućnost da si promašio nešto i došao do pogrešnih zaključaka", navodi Login.

Ali omogućava i mnogo više toga, dodaje.

"U budućnosti neće biti više moguće to da ponavljanjem u recimo tri sezone ustanovimo koja je metoda uzgajanja bolja jer će nas brze klimatske promene sprečavati u tome. Razvoj će još biti moguć upotrebom snimljenih podataka iz prošlih sezona i predikcijom klimatskih promena u budućim godinama. Pogotovo najvažniji nusproizvod našeg razvoja taj je da ćemo postignuti potpunu sledljivost: od semena, svih operacija, pa do konačnog proizvoda za potrošača, čime ćemo postići transparentnost. Transparentnost je bitna i stvara poverenje. Već danas kupci traže od nas podatke o analizama zemljišta i biljnog materijala. Ali mi smo u stanju da ponudimo mnogo više od toga. Možemo pokazati na kojoj se njivi uzgajao određeni proizvod koji su kupili, kao i sve ono što se radilo na njemu celu sezonu. U budućnosti će to biti neophodno za svakog poljoprivrednika ako želi da postigne dobru cenu za svoje proizvode", zaključuje on.