Koliko ste potrošili za godinu dana? Poreska uprava sada prikuplja posebne podatke

Precizirali su da su im potrebni podaci za period od 1. januara 2018. do 31. decembra 2020. godine i to JMBG uplatioca, ime i prezime, ukupna uplata aranžmana izražena u evrima, dinarska protivvrednost, datum uplate i broj korisnika aranžmana.

Da li je ovaj zahtev direktno u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti? Šta kaže Poreska uprava? I da li su turističke agencije, ovakvim zahtevom dodatno ugrožene usled krize sa koronom? Gde će se "preliti" turisti sa većom platežnom moći zbog ovakvog zahteva, iako se radi u skladu sa Zakonom o utvrđivanju porekla imovine? Ova pitanja Televizija Prva jutros je postavila Aleksandru Seničiću, direktoru YUTA, Milanu Antonijeviću, pravniku, i Miroslavu Đinoviću, pomoćniku direktora Poreske uprave.

"Ništa se principijelno nije promenilo, mi smo kao institucija za sprovođenje Zakona o poreklu imovine dužni da prikupljamo određene podatke, te i one o ličnoj potrošnji lica", napominje Đinović.

Kako dodaje, podatke su tražili od pojedinačnih turističkih organizacija.

"Probali smo da utvrdimo tržišno učešće turističkih organizacija, a na svih 12 adresa na koje smo poslali zahteve za podacima organizacije su prometovale više od 200 miliona dinara prošle godine", napominje Đinović.

Milan Antonijević poručio je da postoji, naravno, mogućnost da se utvrđuju određeni podaci, ali da se postavlja pitanje prioriteta.

"Zašto se nije krenulo od ozbiljnijih prekršaja, kupovine nekretnina, na primer?", pita on.

Međutim, pomoćnik direktora Poreske uprave naglašava da nisu krenuli od turističkih organizacija - naprotiv.

"Pre toga smo se bavili i pokretnostima i nepokretnostima, podacima APR-a, vlasništvom akcija, pitanjem koliko udeli vrede... Turističke organizacije su poslednje", poručuju Đinović.

Prvi čovek YUTA istakao je da ne mogu da dostave podatke tek tako, ali da su angažovali pravnike, te se nada da će se to brzo rešiti.

"Iznos od 5.000 evra je doveden u pitanje, ali ko potroši tih 5.000 verovatno je bogat čovek, mi ne kažemo da je to nelegalno stečeno, već se to pridružuje ostalim podacima", navodi Đinović, ističući da je granična vrednost, o čemu god da je reč, uvek kontroverzna - nekome to može biti nizak, nekom visok iznos.

Pogledajte prilog: