Od 40 poreskih rajeva u svetu, jedan ubedljivo najzanimljiviji Srbima

Beograd -- Kada su poreske oaze u pitanju, građani i firme iz Srbije najviše su imali transakcija sa Hongkongom.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Shutterstock/By Yabresse
Foto: Shutterstock/By Yabresse

Rast platnog prometa s Hongkongom, koji raste poslednjih šest godina, u velikoj meri rezultat je i direktnih investicija iz ove zemlje u srpska preduzeća iz sektora prerađivačke industrije i rudarstva.

Prema podacima Narodne banke Srbije o platnom prometu sa inostranstvom, rezidenti su u 2020. izvršili plaćanja prema zemljama koje je Evrostat klasifikovao kao ofšor zone u protivvrednosti od 1.061,8 miliona evra, što je za 22,6 odsto manje nego u 2019, dok je naplata iz ovih zemalja iznosila 818,5 miliona evra, što je za 19,7 odsto više nego u 2019. godini.

Saglasno metodologiji Evrostata, zemlje koje su klasifikovane kao ofšor zone jesu: Andora, Antigva i Barbuda, Angvila, Aruba, Barbados, Bahrein, Bermudi, Bahami, Belize, Kukova Ostrva, Kurasao, Dominika, Grenada, Gernzi, Gibraltar, Hongkong, Ostrvo Man, Džersi, Sent Kits – Nevis, Kajmanska Ostrva, Liban, Sent Lusija, Lihtenštajn, Liberija, Maršalska Ostrva, Monserat, Mauricijus, Nauru, Niue, Panama, Filipini, Sejšeli, Singapur, Sent Martin, Turks i Kaikos Ostrva, Sent Vinsent i Grenadini, Devičanska Ostrva (Britanska), Devičanska Ostrva (SAD), Vanuatu i Samoa, navodi se u odgovoru NBS na pitanja lista "Politika".

Kada govorimo o odlivima, najznačajnije transakcije u 2020. godini odnose se na plaćanja ostvarena s Hongkongom (806,1 milion evra), za kojim slede Singapur (169,8 miliona), Britanska Devičanska Ostrva (24,2), Liban (24,1) i Lihtenštajn (11,3 miliona). Oko 85 odsto transakcija odnosi se na plaćanje uvoza robe (901,3 miliona evra), a najveći deo tih plaćanja obavila su preduzeća registrovana za proizvodnju osnovnih metala (26,4 odsto), rudarstvo (13,6 odsto), nespecijalizovanu trgovinu na veliko (9,3 odsto), trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (8,9 odsto) i proizvodnju računara i periferne opreme (8,5 odsto).

Što se tiče priliva, najveći deo odnosi se na naplatu izvoza robe (oko 43,7 odsto) i korišćenje kredita od povezanih lica iz inostranstva (oko 27,1 odsto), a posmatrano po zemljama, u 2020. godine najveći deo priliva realizovan je s Hongkongom (555,5 miliona evra) i Singapurom (146,7 miliona evra).

Prema podacima Narodne banke Srbije o platnom prometu sa inostranstvom, rezidenti su u periodu januar–jun 2021. godine izvršili plaćanja prema zemljama koje je Evrostat (BOP Vademecum) klasifikovao kao ofšor zone u protivvrednosti od 472,2 miliona evra, što je za 11,9 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Oko 80 odsto transakcija iz ovih zemalja odnosi na plaćanja za uvoz robe (379 miliona), a najveći deo tih plaćanja obavila su preduzeća registrovana za trgovinu na veliko osim trgovine motornim vozilima i motociklima (115,2 miliona evra), proizvodnju osnovnih metala (93,2 miliona evra) i eksploataciju ruda i metala (60,9 miliona). Posmatrano po zemljama, najveća plaćanja ostvarena su s Hongkongom (379,3 miliona evra), Singapurom (56,4 miliona evra), Libanom (10,6 miliona evra), Sejšelskim ostrvima (7,3 miliona evra) i Britanskim Devičanskim Ostrvima (5,7 miliona evra).

U periodu januar–jun 2021. priliv iz ofšor zemalja iznosio je 652,5 miliona evra, što je za 76,9 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Povećanje priliva se u najvećoj meri odnosi na korišćenje kredita od povezanih lica iz inostranstva (259,2 miliona evra). Tu se ističe rast platnog prometa s Hongkongom, koji raste poslednjih šest godina, s obzirom na to da je taj rast u velikoj meri rezultat i direktnih investicija iz ove zemlje u srpska preduzeća iz sektora prerađivačke industrije i rudarstva. To govore i podaci po zemljama za prvih šest meseci 2021. godine – najveći deo priliva realizovan je s Hongkongom (510,1 milion evra) i Singapurom (74,7 miliona evra).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 157 idi na stranu