Srbija dobila selo milionera za dan FOTO

Berba crvenog zlata u Zapadnoj Srbiji završava se ovih dana, a malinari nakon mnogo vremena i dugog čekanja konačno zadovoljno trljaju ruke.

Izvor: RINA
Podeli
Milija Poledica; Foto: RINA
Milija Poledica; Foto: RINA

Rekordno visoka otkupna cena od običnih poljoprivrednika za jedan dan napravila je milionere, doduše u dinarskom iznosu.

Milija Poledica iz ariljskog sela Divljaka uz svoja dva sina podigao je zasade na površini od šest hektara, zaposlio 60 sezonskih radnika, a dnevna njegova zarada poslednjih mesec dana kretala se oko 1,5 miliona dinara.

"Čekali smo da konačno dođe jedna dobra sezona i dočekali. Prethodnih godina smo se prebrojavali, koliko i da li nam je ostajalo zarade, a sada nakon berbe možemo reći da je ovo jedna od najboljih godina za srpsku malinu. Nadamo se da će ovakvo stanje potrajati i da će sledeća godina biti bar slična ovoj. Pred nama su velika ulaganja, jer šta god neko milsio ni nama ove pare ne padaju sa neba već ih krvavo zarađujemo. Potražnja za crvenim zlatom bila je velika zbog nestašice kod glavnih konkurenata, a cena po kilogramo kretala se u proseku oko 400 dinara, negde čak i preko što je istorijski maksimum“, rekao je Poledica, prenosi Rina.

Novo "žuto zlato" u Srbiji: Neko se ove godine debelo ovajdio VIDEO

Nakon završetka berbe u većini malinjaka, voćari su sada dali sebi malo oduška i željni su proslava i provoda. Neke kao da žuljaju te pare u novčanicima, pa je jedan poljoprivrednik poželeo da kupi i avion.

Foto: RINA
Foto: RINA

"Želeo je na taj način da pomogne svima i odjednom poprska ili zalije sve maline. Ipak odustao je od te namere", kažu meštani ariljskog sela Divljaka.

Prema prvim podacima dobijenim od Asocijacije malinara Srbije ove sezone u malinjacima Moravičkog i Zlatiborskog okruga ubrano je oko 10.000 tona maline, što je manje nego prošle godine kada su prinosi bili čak tri puta veći.

Divljaka; Foto: RINA
Divljaka; Foto: RINA

"Prošle sezone prinosi su bili oko 30.000 tona, a sada su suša, grad i mraz učinili svoje pa je rod poprilično manji. Kada se uzme u obzir prosek od nekih prethodnih godina gde su prinosi se kretali oko 50.000 tona jasno je koliko je malina zapravo ugrožena kod nas. Problem pravi loš sadni materijal, pa je neophodno uložiti u zasade. Olakšavajuća okolnost jeste ovogodišnja dobra cena, ali subvencije države uz pomoću kojih se lakše mogu kupiti kvalitetne bezvirusne sadnice", rekao je Dobrivoje Radović predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 162 idi na stranu