Ko i zašto opstruira energetsku saradnju u regionu?

Ipak, pored pohvala ne izostaju ni komšijska podmetanja za projekat koji promoviše povezivanje regiona, saradnju i obnovljive izvore energije.

Srbija sa komšijama nastoji da poveća energetski kapacitet regiona i to pokazuju projekti poput gradnje sistema "Gornja Drina", odnosno prve hidroelektrane "Buk Bijela", snage oko 100 megavata. Projekat realizuju zajedničko preduzeće HES "Gornja Drina" u kojem EPS ima 51 odsto vlasništva, a ERS 49 odsto. HE "Buk Bijela" je deo projekta izgradnje tri hidroelektrane na gornjem toku reke Drine, ukupne snage preko 200 megavata i projektovane godišnje proizvodnje oko 700 miliona kWh električne energije. Ova investicija od 520 miliona evra doneće zelene kilovat-sate i povećati energetsku stabilnost Srbije , Republike Srpske i regiona u celini.

"Sve u vezi sa izgradnjom HE 'Buk Bijela', uključujući dodeljivanje koncesije, urađeno u skladu sa zakonskim i ustavnim odredbama", smatra Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske.

"Osim političkog, ne vidim nijedan drugi razlog kojim bi se mogli opravdati pokušaji Sarajeva da omete izgradnju HE. Nejasno je i ponašanje predstavnika Ustavnog suda koji to podržavaju, i to tako što u apsolutno nepotrebnu priču upliću potpuno nenadležnu Komisiju za koncesije, koja može da dodeljuje koncesije samo na lokacijama na međudržavnoj granici ili na međuentitetskoj liniji. U ovom konkretnom slučaju ona nema šta da traži, jer u tom pojasu reka Drina niti je granica sa Srbijom i Crnom Gorom niti je reč o međuentitetskoj liniji. Sve je u isključivoj nadležnosti Srpske, a time i njene komisije za koncesije."

Za izgradnju HE "Buk Bijela" urađena je studija o uticaju na životnu sredinu i ovaj projekat ima važeću ekološku dozvolu, koja ima posebno poglavlje u kojem je obrađen uticaj na životnu sredinu na prostoru Crne Gore. Tu je navedeno da uticaji koji će nastajati, tokom pripremnih radova, kao i u vreme gradnje i korišćenja HE "Buk Bijela", kao i njihov intenzitet, neće proizvoditi elemente značajnog, nepovoljnog prekograničnog uticaja na životnu sredinu i zaštićena područja Crne Gore. Zaključak je da u skladu sa dodatkom 3 Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu ESPOO nije potrebno raditi posebnu dokumentaciju o uticaju HE "Buk Bijela" na područje Crne Gore, prenose Novosti.

Pojedine ekološke nevladine organizacije u Crnoj Gori i BiH vide opasnost u gradnji HE "Buk Bijela", a još ranije crnogorsko Ministarstvo kapitalnih investicija, kao i Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma nije imalo primedbe na projekat sve dok vode akumulacije ne prelaze granicu Crne Gore. Ne stoje primedbe ekologa, ali dodatna objašnjenja daće ekspertski tim Crne Gore i Republike Srpske koji će u narednih mesec dana pregledati projektnu dokumentaciju, strukturu i planirani režim rada HE "Buk Bijela".

"Svako tehničko-tehnološko i inženjersko rešenje koje garantuje da buduće veštačko jezero neće imati negativnih uticaja na reku Taru i da neće doći do potapanja ni jednog dela reke Tare, za nas je u potpunosti prihvatljivo", rekao je Danilo Mrdak, državni sekretar Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Crne Gore.

Istovremeno, "Elektroprivreda Srbije" podržava sve regionalne projekte i želi da podeli iskustvo na izgradnji novih kapaciteta sa kolegama iz regiona i tako učestvuje u razvoju regiona. Osim projekata Gornja Drina sa Elektroprivredom Republike Srpske i potencijalnog projekta Srednja Drina sa elektroprivredama BiH i RS, EPS ima i konstruktivan pristup za saradnju sa Elektroprivredom Crne Gore na projektima HE "Komarnica" i HE "Kruševo". Planirano je da HE "Komarnica" , u kanjonu srednjeg toka reke Komarnice, ima snagu od 172 megavata i očekivanu godišnju proizvodnju od 213 miliona kWh. Procenjena vrednost investicije je od 260 do 290 miliona evra. U toku je izrada idejnog projekta sa Studijom opravdanosti i to bi trebalo da bude završeno do kraja ove godine. "EPS je veoma zainteresovan za saradnju sa elektroprivredama iz okruženja, kao i za učešće u izgradnji novih energetskih kapaciteta u regionu, pre svega u projektima obnovljivih izvora energije", kaže Vladimir Marković, pomoćnik direktora i direktor Sektora za ključne investicione projekte. "Učešće EPS u domaćim i regionalnim projektima se ogleda, pre svega, u detaljnoj i temeljnoj pripremi projekta, od inicijative za realizaciju i preliminarnih analiza do izrade investiciono-tehničke dokumentacije, obezbeđivanja finansiranja i pribavljanja svih neophodnih dozvola."

Jelica Putniković, urednik portala "Energija Balkana", ističe da isključivo lobistima zapadnog kapitala smeta i sama najava regionalnog povezivanja elektroenergetskih kompanija bivše Jugoslavije, kao i to što tu regionalnu saradnju forsira EPS.

"Ako se udruže, a ako se bude pitala struka, a ne povodljivi političari hoće, četiri elektroprivrede (EPCG, EPBiH, ERS i EPS) zajedničkom transformacijom u moderne elektroenergetske kompanije, koje će biti profitabilne, moći će da obezbede energetsku sigurnost svojim potrošačima", ukazuje Putniković. "EPS ne ugrožava nijednu od susednih elektroprivreda. Da bi preživele smanjenje proizvodnje struje iz uglja, a ostale stožer lokalnih privreda i kompanije koje profitom pune državne budžete, ove elektroprivrede, pa i EPS, moraju udružiti napore. Regionalna saradnja i zajednička strategija ove četiri elektroprivrede put je njihovog opstanka. A, ako EPS budu posmatrali kao pretnju, a ne kao kompaniju spremnu da se razvija sa susedima, regionalne saradnje neće biti. Ispaštaće potrošači, koji će plaćati mnogo veće račune za struju a slaviće trgovci."