Restitucija: "Srbija kad preuzme obavezu ona će je izvršiti"

Oko 300.000 građana u više od 70.000 predmeta čeka vraćanje imovine, u naturi ili novčano.

Izvor: RTS
Podeli
Ilustracija: Pormezz/Shutterstock
Ilustracija: Pormezz/Shutterstock

Sledeće godine 31. marta trebalo bi da počne obeštećenje onih koji će umesto oduzete imovine dobiti novac. Odšteta je 15 odsto procenjene vrednosti. Planirano je da isplata traje 12 godina. Izuzetak su stariji od 70 godina koji će biti isplaćeni u roku od pet godina, a oni koji imaju više od 65 - za deceniju.

Posle 63 godine od nacionalizacije i šest odlaganja za 11 godina od usvajanja Zakona o restituciji, konačno bi trebalo da počne i isplata obeštećenja. U Agenciji za restituciju tvrde da ovoga puta nema pomeranja roka, prenosi RTS.

Jedan od naslednika imovine Katarina Kranjec žalila se na rešenje o obeštećenju, umesto novca želi imovinu u vrednosti one koja je njenoj porodici oduzeta na Vračaru.

Restitucija: Isplaćuje se 15 odsto vrednosti imovine

"Preko 700 kvadratnih metara gradskog građevinskog zemljišta, nekoliko stanova, ukupno 193 metra kvadratna. Obeštećenje odbijam, državne imovine ima dovoljno za zamensku restituciju", kaže Kranjec.

To je za Agenciju za restituciju neozbiljan argument, baš kao i onaj da nema dovoljno novca za obeštećenje u budžetskom Fondu koji je formiran 2010 godine. Puni se od privatizacija i konverzija - prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu.

"Davanjem imovine u kompenzaciju država bi verovatno ostala bez imovine"

Strahinja Sekulić iz Agencije za restituciju ističe da procenjena vrednost imovine koja ne može da se vrati je preko 13 milijardi evra i davanje neke druge državne imovine u kompenzaciju za to bi dovelo bi do toga da bi Srbija verovatno ostala bez imovine a da se ne bi svima izašlo u susret.

Komunisti oteli, nove vlasti ćute

"Koliko ja znam Narodna banka već sad ima oko 150 miliona evra ali to morate proveriti sa NBS. Srbija kad preuzme obavezu ona će je izvršiti", poručuje Sekulić.

Strahuje se da neće biti novca ni za ovo "mizerno obeštećenje"

Ipak, sa druge strane, u Mreži za restituciju strahuju da se budžetski Fond za te namene ne puni dovoljno i da neće biti novca ni za ovo, kako kažu, mizerno obeštećenje.

Kao i pojedini naslednici, podsećaju da državne imovine ima u izobilju. Naturalnu restituciju vide kao realnije rešenje.

"Građani treba da znaju od vraćanja imovine u naturi imaju korist i država i građani. Od ovakvog obeštećenja, niko neće imati koristi sem onoga ko možda tu imovinu sada hoće da zloupotrebi", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Vlada daje zemljište lošeg kvaliteta: Za izgradnju kojih objekata su oranice namenjene?

Dodaje da u tom smislu njihova inicijativa prema vladi Srbije ide u tom smeru.

"Zaista nije prihvatljivo da se više građevisnko zemljište u državnoj svojini poklanja određenim povlašćenim pojedincima, da se najavljuje poklanjanje nekoliko stotina hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini - u isto vreme oni koji najviše imaju legitimno pravo da potražuju to zemljište, građani restitucije, deskriminišu po više osnova", poručuje Antić.

Od donetih 2.726 rešenja gotovo 80 odsto je pravosnažno. Prevedeno u brojeve - sledeće godine, oko pet i po miliona evra u novcu i više od 60 miliona evra u obeznicima dobiće 3.682 naslednika. Među njima je 792 s obeštećenjem manjim od hiljadu evra - oni će biti isplaćeni u celosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 174 idi na stranu