Grci nemaju radnike - traže Srbe za konobare

Pandemija je primorala ekonomije širom sveta da "poguraju" privrede sa izdašnim paketima pomoći.

Izvor: Blic
Podeli
Foto: allensima/Shutterstock
Foto: allensima/Shutterstock

I dok je mnogim privrednicima to bio način da opstanu, neki su državnu pomoć iskoristili i više nego što se mislilo da mogu, piše Blic.

Interesantan primer je Grčka, gde je novčana pomoć za svakog radnika u turizmu razmazila Grke, zbog čega su tamošnji ugostitelji sada krenuli u potragu za jeftinom radnom snagom, a najčešće radnicima iz Srbije.

Praktično, Grci zaposleni u ugostiteljstvu svakog meseca dobijaju po 500 evra državne pomoći. Uzimajući u obzir da im je minimalac oko 650 evra, i da je to tamo danas vrlo česta zarada konobara i šankera, najveći broj njih tako je odlučio da radije sedi kod kuće i živi na konto državne pomoći.

"Grčki ugostitelji tako su već sada, kada sezona kreće uveliko, došli u situaciju da jednostavno nemaju radnike. Zbog toga su pohrlili u Srbiju, čijim je sezoncima i grčki minimalac od 650 evra sasvim pristojna zarada, a posebno imajući u vidu da je to daleko iznad njihovih primanja u Srbiji", kaže nam jedan ugostitelj iz Polihrona.

Kako dodaje, osim Srba, Grci sada traže i radnike iz Albaniije i Bugarske koji se ne libe da rade za minimalnu dnevnicu od nešto više od 29 evra.

Slično kao i u Grčkoj danas imamo trend i u Norveškoj, gde takođe nedostaje ugostiteljskih radnika. Zbog toga su Norvežani prošlog meseca popustili ograničenja ulaska, a kako bi privukli radnike koji su "strogo neophodni kako bi se izbegli zastoji u projektima ili preduzećima u naredna četiri meseca".

Sa manjkom sezonske radne snage se suočava i Velika Britanija, koja ne uspeva da odgovori na tražnju za radnom snagom u sektoru poljoprivrede.

Problemi sa dozvolama za vize, kao i manjak domaće radne snage izazvao je strah da će ove sezone oni ostati bez radnika na samom početku. Kako žetva treba da počne u narednih nedelju-dve, stručnjaci iz industrije su "izuzetno zabrinuti", piše Grouser.

Nezaposlenost se u Evropskoj uniji sada oko 7 odsto, a u Grčkoj i u Španiji je dvaput veća, i povratak na nivoe pre krize ekonomisti ne predviđaju pre 2023. godine.

Generalno načini na koje radna snaga dospeva u Evropu poremećeni su krizom, i efekti će se osećati duže vreme, piše Blumberg.

Manjak radnika i u građevini

Prema istraživanju Evropske komisije, u decembru prošle godine u Evropi je zabeležen manjak radnika u građevini, inženjera, programera i medicinskih radnika.

"Izazov za kompanije i za zemlje je da se sinhronizuju ove disrupcije radnih mesta", kaže generalni direktor Adeko grupe Alan Dehaze i dodaje da postoje strukturne promene u mobilnosti i potrošnji da ta dva zajedno imaju ozbiljan efekat na radna mesta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 157 idi na stranu