Ističe rok za plaćanje poreza: Za kašnjenje i kamata i kazna do 50.000 dinara

Beograd -- Rok za plaćanje poreza na imovinu za drugi kvartal ove godine ističe u ponedeljak 17. maja.

Izvor: Blic
Podeli
Foto: Depositphotos/AndreyPopov
Foto: Depositphotos/AndreyPopov

Ukoliko se ova obaveza ne uplati na vreme država će papreno naplatiti svaki dan kašnjenja.

Opravdanje za kašnjenje neće biti ni za one obveznike koji još uvek nisu dobili rešenje od lokalnih samouprava jer je tako zakonom regulisano.

Doduše takvih je malo jer ih je većina uprava za javne prihode već dostavila na adrese građana pa su upoznati o svom ukupnom poreskom zaduženju za ovu godinu i dovoljno je da uplate jednu četvrtinu od onog što im je propisano.

Oni pak koji još uvek nemaju ovaj papir, ratu treba da uplate na osnovu zaduženja iz prošlogodišnjeg rešenja jer to što se kasni sa dostavom, ne znači da će država, ako ovu obavezu ne izmire na vreme, kasniti sa kamatama ali i kaznama.

Takav je zakon i ko ga ne poštuje neće mu se isplatiti, jer ne samo što će mu se za svaki dan kašnjenja zaračunati zatezna kamata, koja trenutno iznosi devet odsto na godišnjem nivou, već rizikuje i da plati kaznu od 50.000 dinara po neplaćenom kvartalu.

I dok se svaki dan kašnjenja građana papreno naplaćuje, država je svoje kašnjenje predvidela zakonom.

„Do dospelosti poreske obaveze po rešenju, obveznik porez plaća akontaciono, u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine“, stoji u Zakonu o porezima na imovinu.

Poreznici naglašavaju da pored toga što građani mogu da koriste zakonsku mogućnost plaćanja poreza u četiri godišnje rate veoma je važno i to da iznosi budu tačno podeljeni. Ukoliko nije tako, moguće je da mogu da plate kamatu za razliku iznosa do jedne četvrtine.

Takođe, bitno je i da su odmah nakon što im je stiglo rešenje za plaćanje poreza na imovinu za 2020. godinu, a koja se izmiruje sada, uplatili razliku u odnosu na prošlogodišnje rešenje jer i za to mogu da plate kamatu. To praktično znači da i oni koji su izmirili prvu ratu po rešenju iz prethodne godine, mogu da dođu pod udar zateznih kamata. Uslov da toga ne dođe je da u roku od od 15 dana od dobijanja novog rešenja tu razliku izmire.

Stručnjaci preporučuju da se građanima ne isplati da prekoračuju rokove jer pored uvećanog poreza na imovinu, ukupno zaduženje može da im optereti i kamata, ali i kazna. Tu kaznu mogu da plate i oni koji još uvek nisu izmirili obaveze za prvi kvartal.

„Građani koji ne poštuju propisane rokove za plaćanje poreza na imovinu mogli bi biti kažnjeni sa 50.000 dinara za svaki kvartal za koji nije plaćena rata poreza. Za godišnji porez na imovinu zakonodavac je propisao kvartalne rokove plaćanja što znači da se nepoštovanje propisanih rokova smatra neredovnim izmirivanjem obaveza“, kaže za Blic Đerđ Pap, stručnjak za poreze.

Porez na imovinu je ove godine, zavisno od lokalne samouprave na kojoj se nekretnina nalazi, kao i lokacije, viši u odnosu na onaj prošlogodišnji u rasponu od pet i deset odsto jer su se uvećale cene kvadrata nekretnina. Svi ostali parametri su ostali isti ukljućujući i umanjenje po osnovu starosti objekta, koje može ići i do 40 posto.

Novina je da se od ove godine, plaća i porez na imovinu za pomoćne objekte koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti poput – bunara, ali i bazena i raznih cisterni i rezervoara, šupa za držanje ogreva i kotlarnica, podruma…

Ono što je takođe važno, što je možda nedovoljno poznato, to je da porezu na imovinu podležu i objekti koji su nelegalni. Reč je o nekretninama koje su u procesu ozakonjenja odnosno za koje je podnet zahtev za legalizaciju, a još uvek njihov slučaj nije rešen. I pored toga oni moraju da podnesu prijavu nadležnoj Poreskoj upravi i izmire svoje obaveze.

Inače, zakon je definisao i mogućnost zastarevanja naplate duga po osnovu poreza na imovinu.

„Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Ovde govorimo o takozvanoj relativnoj zastarelosti, koja se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, i vreme koje je proteklo pre prekida se ne uračunava u rok za zastarelost. Zakonodavac je uveo i pojam apsolutne zastarelosti, koja podrazumeva da kada istekne rok koji je za nju predviđen, poreska obaveza prestaje. Rok za njeno nastupanje je 10 godina od isteka godine kada je poresku obavezu trebalo utvrditi ili naplatiti“, navodi Pap.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 180 idi na stranu