"Rebalansom nastavljamo borbu protiv pandemije i borbu za ekonomiju i standard građana Srbije"

Danas je počela Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Srbije.

Izvor: B92
Podeli
Foto: TANJUG/TANJA VALIĆ
Foto: TANJUG/TANJA VALIĆ

Ministar finansija Siniša Mali zapitao je danas Dušana Nikezića iz Stranke slobode i pravde da li ga je sramota da pominje navodno skupo zaduživanje države pošto su, kako je naveo, "Nikezić i lopovska družina kojoj pripada, šampioni u preskupom zaduživanju Srbije". Više o tome u posebnom tekstu.

Pred poslanicima se nalazi čitav niz zakona iz oblasti ekonomije, a sednici prisustvuje i ministar finansija Siniša Mali.

Glavna tema rasprave je Predlog zakona o izmenama zakona o budžetu za 2021. godinu, odnosno rebalans budžeta. Reč je o predlogu zakona po hitnom postupku, a koji predviđa novac za realizaciju trećeg paketa pomoći građanima i privredi. To je jedan je od 13 predloga zakona iz oblasti finansija o kojima će se raspravljati ove i naredne nedelje.

Predloženi rebalans budžeta predviđa 1.356,2 milijarde dinara ukupnih prihoda i primanja, 1.768,4 milijarde dinara ukupnih rashoda i izdataka. Projekcija BDP-a za ovu godinu zadržana je na nivou od 6 odsto.

Predstavljajući rebalans, ministar finansija je rekao da javni dug na nivou opšte države do kraja godine neće preći 60 odsto, za šta smatra da je dobar rezultat, ako se ima u vidu pandemija, koja u celom svetu ne posustaje.

"Držimo nivo Mastrihta, ne želimo da taj nivo pređe 60 odsto", zaključio je Mali.

Osvrnuo se i na činjenicu da je Srbija u teškim uslovima uspela da ostvari jedan od najboljih rezultata u Evropi kada je reč o rastu BDP-a, da očuva zaposlenost i ekonomiju i da pokaže da je država tu za privredu i njene građane. Napomenuo je i da je inflacija stabilna i na niskom nivou i da je obezbeđena stabilnost deviznog kursa.

Tri razloga za rebalans

Prethodno je ministar Mali rekao u Skupštini Srbije da je pred poslanicima rebalans budžeta kako bi se nastavila bitka protiv koronavirusa, podigao standard građana i završili kapitalni projekti.

"Imali smo već dva paketa pomoći, ovaj treći vredi 257 milijardi dinara, odnosno oko dve milijarde evra. Smatram da ćemo kroz taj paket podrške značajno pomoći našu privredu i očuvati njenu likvidnost. Želimo, dakle, da sačuvamo proizvodne kapacitete, radna mesta, damo optimizam građanima... Drugi razlog za rebalans je projekat 'Srbija 2025' koji podrazumeva 14 milijardi evra ulaganja u infrastrukturu. Treći razlog je potreba za daljim snažnim odgovorom na pandemiju - tu su dodatna sredstva za vakcine, lekove i sve što je neophodno", pojasnio je ministar i dodao da u zbiru sva tri paketa podrške privredi i građanima Srbije vrede oko osam milijardi evra, odnosno oko 17,2 odsto BDP-a.

Rešavanje problema kanalizacije

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da #ova vlast gradi ono što generacije iza nisu uspele da završe", ukazujući da je reč o kanalizacionim mrežama i fabrikama za prečišćavanje otpadnih voda.

Ministar je rekao da je država izdvojila 3,5 milijardi evra za izgradnju moderne kanalizacione mreže i prečišćivače otpadnih voda. Mali je napomenuo da se u ovaj projekat kapitalnih investicija ulazi sa kineskom kompanijom CRBC i da je u ovom trenutku planirana potpuna izgradnja kanalizacione mreže u 22. lokalne samouprave, čime bi se rešio jedan od nezgodnih problema građana u Srbiji.

"Ove godine se kreće: Novi Sad, Ada, Malo Crniće, Knić, Lazarevac, Svrljig, Varvarin, Vlasotince, Vranje, Bor, Kladovo, Krupanj, Lajkovac, Mionica, Banja Vrujici, Obrenovac, Vranjska Banja, Svilajnac, Vladičin Han, Vrnjačka Banja, Aleksandrovac, Golubac i Ćićevac", rekao je Siniša Mali.

Ministar je kazao da su ove 22 lokalne samouprave ostvarile dobre rezultate u izvođenju projekata. Što se tiče ostalih lokalnih samouprava, izgradnja kanalizacione mreže biće moguća samo kroz projekte koji se izvode u saradnji sa kineskim partnerima iz CRBC-a.

"Imamo ukupno 65 lokalnih samouprava. Ukupna vrednost ovih investicija koje ćemo raditi sa CRBC je 3,5 milijardi evra. Na to dodajte 200 miliona kredita od Banske Saveta Evrope, 100 miliona evra od EBRD-a", rekao je Siniša Mali.

Mali je precizirao da će se u Novom Pazaru iz kineskog kredita finansirati izgradnja kanalizacionih mreža i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, ukupne vrednosti 92,3 miliona evra.

"Imate 110 kilometara kanalizacionih cevi vrednosti 45 miliona evra i postrojenje za preradu otpadnih voda u iznosu od 47,3 miliona evra", rekao je Mali u parlamentu.

Ukupna ulaganja u Sjenici za kanalizacionu mrežu i postrojenja za preradu otpadnih voda su oko 19 miliona evra, a kada je reč o Tutinu, vrednost 74 kilometra kanalizacionih cevi je 30,3 miliona evra, dok oko 38 miliona evra košta izgradnja četiri postrojenja za preradu otpadnih voda.

U Prijepolju vrednost 60 kilometra kanalizacoinih cevi je 26 miliona evra, dok se 13,3 miliona evra ulaže za dva postrojenja za preradu otpadnih voda.

“Govorim o preliminarnim vrednostima koje su vezane za projekte čija izrada je već u toku. Kako je predsednok obećao, radovi neće stati dok se sve ovo ne potroši i dok se sve ne izgradi”, poručio je Mali u Skupštini Srbije.

Mali je naveo i da će se u trećem ili četvrtom kvartalu graditi regionalni sistem upravljanja otpadom Nova Varoš koji, kako kaže, podrazumeva i Prijepolje i Sjenicu.

“Regionalni sistem pokriva 107.222 stanovnika koji generišu godišnje 26.000 tona komunalnog otpada”, rekao je Mali. Govoreći o tome da su dodatna sredstva za ekologiju iz rebalansa budžeta uvećana tri puta - na 16 milijardi dinara, Mali je kazao da, od tog novca, 4 se nalazi kod Ministarstva za zaštitu životne sredine, a 12,1 milijarde kod Ministarstva građevine i odnosi se na izgradnju deponija, pogona za prečiščavanje otpadnih voda, 169 prešišćivača i kanalizacione mreže.

"Ekologija ne samo u priči, nego u konkretnim ciframa i projektima", zaključio je ministar finansija.

Foto: TANJUG/TANJA VALIĆ
Foto: TANJUG/TANJA VALIĆ

Sve o trećem paketu pomoći i tome ko, kada i koliko dobija novca pročitajte u posebnom tekstu.

Rast plata i penzija

Govoreći o rebalansu budžeta, koji je na dnevni red došao kao posledica dobrih rezultata u ekonomiji, čime će više novca biti izdvojeno za zdravstvo, ustanove kulture, mlade i sport, ali i za rast plata, Siniša Mali je podvukao da je naša zemlja jedna od retkih u svetu koja je rast životnog standarda postavila kao prioritet.

"Mi smo jedini u svetu imali rast penzija i plata. Penzije su porasle za 5,9 odsto, minimalna zarada za 6,6 odsto, plate u javnom sektoru za 5 odsto. Ovime smo potvrdili da smo jedna od retkih zemalja koja je u uslovima pandemije akcenat stavila na poboljšanju životnog standarda", rekao je Siniša Mali tokom svog obraćanja poslanicima i poduvkao da ukoliko se svi zajedno izborimo za veći rast ekonomije, otvaramo prostor za dalji rast penzija i plata.

Na kraju svog obraćanja narodnim poslanicima, Siniša Mali je sumirao sve aspekte rebalansa budžeta gde je zaključio da naša zemlja ide u dobrom pravcu i najavio novi rast plata.

"Naša zemlja na čelu sa predsednikom Vučićem, snažno i jako odgovara na sve izazove koji su se pojavili u vreme pandemije korona virusa. Borimo se, evo već preko godinu dana i za spas naše ekonomije, i za zdravlje naših sugrađana. Ogromne smo uspehe uradili u procesu nabavke vakcina, otvaranja novih kovid bolnica, opremanja postojećih kovid bolnica. Sa druge strane, borimo se kroz treći paket pomoći našoj privredi, kroz nikada veće kapitalne investicije, borimo se za 6 odsto rasta do kraja godine, za veći životini standard naših sugrađana, i borimo se za to da kada pandemija korona virusa stane, da budemo među prvima, ili prvi, po stopi rasta u Evropi. To za rezultat ima povećanje plata i povećanje penzija", zaključio je Siniša Mali u svom obraćanju narodnim predstavnicima, na šta mu je uzvraćeno ovacijama i ogromnim aplauzom podrške.

Podsetio je da su od 1. marta ove godine povećane plate u Vojsci Srbije, tako što su oficiri dobili povećanje plata od 4 odsto, podoficiri od 8 procenata, a profesionalni vojnici 12 odsto, za šta je rebalansom budžeta opredeljeno tri milijarde dinara.

Ulaganja u ekologiju, poljoprivredu, sport…

Ministar je naglasio i značajno veća izdvajanja za ekologiju, pošto su obezbeđena dodatna sredstava od 16 milijardi dinara.

"Tako je ukupan budžet za ekologiju preko 24 miljarde dinara, odnosno tri puta više u odnosu na inicijalni budžet koji je iznosio osam milijardi", rekao je Mali i izdvojio dva najveća projekta Ministarstva za zaštitu životne sredine: izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, za šta je ukupna vrednost 200 miliona evra i izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom i pratećom opremom, za šta je obezbeđeno 100 miliona evra.

Naglasio je i da je rebalansom predviđeno dodatnih 5,5 milijardi dinara za poljoprivredu, pa su predviđena ukupna izdvajanja sada 58,3 milijardi dinara, što čini 5 procenata budžeta Republike Srbije.

Poslanike je upoznao i sa drugim projektima, čije je sprovođenje planirano rebalansom budžeta. Između ostalog, naveo je da je planirano izdvajanje od 100 miliona dinara za podelu vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji, da je izdvojeno dodatnih 300 miliona dinara za podršku filmskoj industriji, a za nagradni fond nove nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“ 350 miliona dinara.

Napomenuo je da su sredstva Ministarstva omladine i sporta povećana za 1,9 milijardi dinara, a da je obezbeđeno i dodatnih 90 miliona dinara za organizaciju više od 50 velikih međunarodnih takmičenja i manifestacija.

Ministar finansija pozvao je poslanike da podrže ovaj zakonski predlog i zaključio je da je neophodno da se nastavi borba za svaki novi kilometar auto-puteva i pruga, za svaku novu bolnicu, dom zdravlja, školu, fabriku, za nove investitore, jer Srbija ne sme da stane.

Foto: TANJUG/TANJA VALIĆ
Foto: TANJUG/TANJA VALIĆ

Da biste dobili pomoć od 60 evra moraćete da ostavite tri podatka

Palma: Neću reći da smo vojna sila, ali...

Dragan Marković Palma (JS) poručio je da je ove godine posebno pratio sve što radi Ministarstvo finansija.

"Naša država je među prvima pomogla privredi i nema otpuštanja radnika. Poslodavac koji uzima pomoć ne može da otpusti radnike i to je dobra kopča", kazao je.

On je pohvalio i proces vakcinacije koji se odvija u našoj zemlji.

"Ja neću reći da smo vojna sila, ali smo opremljeni za respekt, plate su povećane, moral je veći zaposlenima u vojsci i policajcima", izjavio je Marković.

Rističević: Bog daje orah, ali ne lomi ljuske

Poslanik Marijan Rističević je tokom rasprave istakao da "bog daje orah, ali ne lomi ljuske".

"Nešto zavisi i od nas koji je bavimo poljoprivredom. Kroz poljoprivredu dižete brojne industrije. Seljaci podižu broj radnih mesta, plaćaju akcize, pune budžet i zaslužili su da kao proizvođači hrane od države dobiju izdašnija sredstva", ocenio je.

Paket pomoći – ko dobija i koliko?

Ministar Mali je podsetio da je predviđena isplata tri puta po pola minimalne zarade za sve privredne subjekte koji se prijave za tu vrstu pomoći države, i to za mart, april i maj, kao i da je isplata već počela.

Naveo je da je planirana sektorska podrška za autoprevoznike koji će dobiti 600 evra po autobusu. Takođe, gradski hoteli će dobiti 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi, i ta pomoć će biti isplaćena u poslednjoj nedelji aprila.

Kako je ministar objasnio, planirana je i sektorska pomoć u vidu dve minimalne zarade za ugostitelje, turističke agencije, licencirane turističke vodiče i pratioce, kao i hotele, odmarališta i rentakar agencije, koja će biti uplaćena u julu i avgustu. Takođe, u tom periodu dve minimalne zarade dobiće i samostalni umetnici.

Mali je poslanicima objasnio da je pred njima i novi predlog zakona koji se odnosi na drugu garantnu šemu, a kojom je obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra (60 milijardi dinara) za najugroženije sektore i kompanije.

Osvrnuo se i na pomoć države građanima i podsetio da je predviđeno izdvajanje oko 43,2 milijarde dinara za uplatu 30+30 evra svim prijavljenim punoletnim državljanima Srbije. Prijavljivanje će biti preko portala Uprave za trezor i preko kontakt centra, od 28. aprila do 15. maja.

Podsetio je da je planirano da penzioneri dobiju dodatnih 50 evra, odnosno ukupno 110 evra od države kao vid pomoći, za šta je izdvojeno 10 milijardi dinara. Kada je reč o nezaposlenima, država će im uplatiti ukupno 120 evra.

„Dakle, osim 60 evra za koje se mogu prijaviti svi punoletni građani Srbije, nezaposleni će dobiti i dodatnih 60 evra u junu mesecu“, rekao je ministar.

Naglasio je da će dodatna pomoć i podrška biti pružena Srbima na Kosovu i Metohiji, koja će biti isplaćena u maju mesecu. Pomoć od 100 evra će dobiti svi Srbi, uključujući i decu, dok nezaposleni na Kosovu mogu očekivati dodatnih 100 evra (ukupno 200 evra za nezaposlene na KiM), objasnio je Mali.

Foto: TANJUG/TANJA VALIĆ
Foto: TANJUG/TANJA VALIĆ

"Izgradili smo puteva više nego u Brozovo vreme"

Izgradnja puteva

Ministar kaže da je jedan od ciljeva nikad veće ulaganje u kapitalne investicije, pa se tako ta brojka na nivou opšte države kreće oko 430 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP-a.

"Podsetiću vas da je udeo kapitalnih rashoda u BDP-u 2010. godine iznosio 3,2 odsto BDP-a, 2011. taj procenat je bio 3,1 odsto, a 2013. godine samo dva procenta BDP-a. Sa druge strane, 2019. godine udeo kapitalnih rashoda u odnosu na BDP je bio 4,9 procenata, a sada izdvajanja dosežu 7,2 odsto BDP-a, što su najveća izdvajanja za kapitalne investicije u novijoj istoriji“, naglasio je Mali i dodao da se nastavkom velikih ulaganja za kapitalne investicije sprovodi program 'Srbija 2025', koji je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić postavio kao jedan od prioriteta.

Napomenuo je da će Srbija do kraja godine graditi čak osam auto-puteva, što ne postoji, kako je ocenio, nigde u Evropi, verovatno ni u svetu.

Mali navodi da je izdvojen novac za nastavak izgradnje četiri auto-puta Preljina-Požega, Moravski koridor, Ruma-Šabac-Loznica, Sremska Rača – Kuzmin, ali i za početak izgradnje novih, kao što su Dunavska magistrala, Fruškogorski koridor, Niš-Pločnik-Merdare.

Pored toga, naglašava da je izdvojen novac za izgradnju obilaznice oko Novog Sada, Gornjeg Milanovca i Loznice, kao i za početak izgradnje metroa u Beogradu.

Objasnio je da država izdvaja toliko novca za infrastrukutru jer je ona, kako kaže, najveći pokretač rasta jedne ekonomije.

Ističe da je izgradnja infrastrukture preduslov za dolazak investitora i podseća da je Srbija prošle godine privukla strane direktne investicije u bruto iznosu od tri milijarde evra.

Kovid bolnica, fabrika vakcina…

Predstavljajući rebalans budžeta, Mali je napomenuo da je zdravstveni sistem važan i neophodan za postojanje i opstanak države i društva, zbog čega se nastavlja sa ulaganjima u zdravstvo, kako kroz izgradnju i obnovu bolnica i domova zdravlja, tako i kroz nabavku medicinske opreme, materijala i lekova.

Objasnio je da su ukupna izdvajanja za zdravstvo u 2019. godini iznosila 289 milijardi, dok su sada 417,7 milijardi dinara, što je za milijardu evra više.

Istakao je i da je 2,5 milijarde dinara opredeljeno za izgradnju fabrike vakcina, da je planirana izgradnja nove kovid bolnice u Novom Sadu, da će se graditi Kliničko-bolnički centar u Gračanici, da je predviđena rekonstrukcija Kliničkog centra u Kosovskoj Mitrovici. Među projektima koji će biti realizovani, između ostalog, planirani su i rekonstrukcija Kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, opremanje Doma zdravlja u Borči, te rekonstrukcija velikog broja opštih bolnica i domova zdravlja širom Srbije.

"Mi ćemo biti jedna od retkih zemalja u svetu koja će imati svoju proizvodnju vakcina", rekao je Mali.

Pored toga, naglašava, izdvojen je dodatni budžet za RFZO kako bi država nabavila dovoljan broj vakcina i lekova u borbi protiv korone.

Paketi pomoći privredi i građanima uspešni

"Prošle godine u doba krize imali smo 45 dana zatvaranje ekonomije. A naplata PDV-a bila je u 2020. 372,5 milijardi dinara, dok je za celu 2019. godinu iznosila 354,4 milijardi. Dakle 2020. je bilo za 18 milijardi više u odnosu na 2019 i to u uslovima korone“, kazao je Mali u Skupštini.

"Ne bismo tako sačuvali ekonomsku aktivnost da nije bilo prvog, pa drugog paketa podrške države građanima i privredi“, objasnio je ministar.

"Ne bismo imali najmanji pad u Evropi BDP-a da nije bilo paketa pomoći. Bolji smo od velikog broja zemalja u Evropi u ovom trenutku i u očuvanju zdravlja i ekonomije i po ekonomskim indikatorima i zato idemo i u treći paket sa ovim rebalansom, kao i u investicije koje će pogurati naš BDP i razvoj ekonomije“, istakao je.

Foto: EPA EFE KOCA SULEJMANOVIC
Foto: EPA EFE KOCA SULEJMANOVIC

"Idemo sa jednim veoma agresivnim rebalansom budžeta"

Naplata prihoda u prvom kvartalu bolja za 50 milijardi

U prvom kvartalu ove godine država je planirala deficit u budžetu od 80,9 milijardi dinara, a iznosio je samo 23,5 milijardi dinara, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

Ministar je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala bolju naplatu prihoda za oko 50 milijardi dinara.

"Uprkos pandemiji, ogromnoj ekonomskoj krizi u celom svetu, a posebno u Evropi, uprkos tome što masovna vakcinacija nije završena i ne radi se toliko brzo, naša zemlja je ostvarila ne samo pristojne, već i izuzetne rezultate", rekao je Mali u Narodnoj skupštini, gde obrazlaže Predlog zakona o izmenama zakona o budžetu za 2021. godinu.

Ističe i da su povoljna kretanja u realnom sektoru i da je industrijska proizvodnja u prva dva meseca otvarila stabilan međugodišnji rast od 2,6 odsto.

Ukazao je i da je proizvodnja u prerađivačkoj industriji na istorijskom maksimumu.

"To je posledica otvaranja velikog broja fabrika u prethodnom periodu. To rezultat koji nam gura BDP napred i ovakav rezultat kada je defici u pitanju", naveo je Mali.

U prva dva meseca, takođe, ostvaren je i rast prometa u trgovini na malo, kao i spoljno-trgovinska razmena.

Mali je rekao da su na osnovu svih tih rezultata očekivanja da će u prvom kvartalu Srbija imati pad BDP-a oko 0,5 odsto, a bio je planiran minus 1,3 odsto.

"To nam daje za pravo da sa ovakvim rebalansom budžeta, strukturom investcija i trećim paketom pomoći, očekujemo da ćemo sigurno doći do šest odsto rasta našeg BDP-a", rekao je Mali i dodao da Srbija i dalje cilja da bude jedna od najboljih u Evropi.

Istakao je da taj rezultat nije slučajan, već da je nastao zahvaljujući paketima mera pomoći, koje je država sprovela prošle godine.

Rekordni priliv direktnih investicija

Posebno se osvrnuo na priliv stranih direktnih investicija, koji je i u 2020. godini ostao visok i iznosio 2,9 milijarde evra neto priliva, dok je bruto priliv veći od tri milijarde evra.

"Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija imaju zajedno 1,7 milijardi evra stranih direktnih investicija, a Srbija sama ima skoro tri milijarde“, rekao je on.

Napomenuo je da je Srbija dobra investiciona destinacija, što je prepoznala rejting agencija Mudis, koja je u martu povećala rejting naše zemlje na "Ba2" sa "Ba3", uz stabilne izglede za dalje poboljšanje. Nedavno je i rejting agencija Fič potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou od "BB+", uz stabilne izglede za dalje povećanje, što su odlične vesti kako je ocenio ministar, jer se to dešava u vreme velike svetske ekonomske krize.

Javni dug pod potpunom kontrolom

"U Evrozoni je projektovano da će prosečan nivo javnog duga iznositi 98,2 odsto BDP-a, a Srbija sa tri programa pomoći i nikad većim kapitalnim investicijama drži nivo javnog duga ispod 60 odsto BDP-a", rekao je Siniša Mali.

Istakao je da smo apsolutno stabilni i da su javne finansije Srbije potpuno zdrave.

"Od 2008. do 2012. broj radnih mesta se smanjivao, to je ono što nam je bivši režim ostavio. Danas, situacija je potpuno drugačija, imamo 2.184.000 radnih mesta. To je rezultat svega što je i predsednik uradio dovođenjem velikih investicija. Za naš budžet to znači mnogo. Zato imamo i za nabavku vakcina, gradnju bolnica, vrtića, povećanje plata i penzija i sve drugo što je potrebno za razvoj i napredak Srbije", istakao je Mali.

Javni dug i makroekonomska stabilnost su pod potpunom kontrolom, zaključio je Mali.

Srbija veliko gradilište

"Samo za projekte kancelarije za javno ulaganje Srbije, u ovom rebalansu imate novac obezbeđen za rekonstrukciju škole u Batočini, Zemunske gimnazije, škola u Grockoj, Varvarinu, Vladičinom Hanu, gimnazije u Dimitrovgradu, škola u Kladovu, Kraljevu, Toplane u Kruševcu, škola u Lajkovcu...", nabrajao je ministar finansija

"Po celoj Srbiji se rekonstruišu škole i grade nove zdravstvene ustanove i infrastruktura kako bi se poboljšali uslovi života – uprkos pandemiji“, istakao je Mali.

"Svaka lokalna samouprava postaje veliko gradilište“, dodao je.

Ulaganja u zdravstvo

"Bićemo jedna od retkih zemalja koja ima svoju proizvodnju vakcina“, rekao je Mali govoreći o ulaganju u zdravstvenu infrastrukturu.

"Želimo da budemo prvi, i u zdravstvu, i u ekonomiji, i u obrazovanju, u svemu u čemu smo oduvek zaostajali“, istakao je ministar finansija.

„Ovim rebalansom nastavljamo borbu protiv pandemije, i borbu za ekonomiju i standard građana Srbije“, rekao je Siniša Mali na kraju današnjeg zasedanja Skupštine Srbije.

On je pokazao grafikon iz kojeg se vidi da je ukupna novčana pomoć po pojedincu za prošlu i ovu godinu bila, po kategorijama ugroženih od krize izazvane pandemijom: 269.195 dinara država je dala svakom pojednicu kod turističkih radnika i ugostitelja, skoro 1.500 evra je bila pomoć svakom privredniku od države tokom pandemije, svi punoletni su dobili po 18.800 dinara, penzioneri ukupno 33.780 dinara, nezaposleni će ukupno dobiti 25.960 dinara, samostalni umetnici ukupno 151.800 dinara.

„Posle četiri godine suficita, ovo je dokaz koliko je ova zemlja jaka, koliko smo bili sposobni da pomognemo svakom pojedincu“, istakao je Mali.

Foto: TANJUG/TANJA VALIĆ
Foto: TANJUG/TANJA VALIĆ

Šta je još na dnevnom redu?

Podsetimo, kako je ranije najavljeno, sem rebalansa budžeta, ostale tačke dnevnog reda su:

1. Predlog zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2;

2. Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2;

3. Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2;

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana;

5. Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

6. Predlog zakona o elektronskom fakturisanju;

7. Predlog zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama;

8. Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o osiguranju;

9. Predlog zakona o registru administrativnih postupaka;

10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju Programa AEO Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine;

11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država;

12. Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 171 idi na stranu