Restitucija: Očekuje se još 10.000 rešenja, iznosi do hiljadu evra biće odmah isplaćeni

Radi se o onima kojima je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, a nije vraćena u naturi.

Do kraja postupka očekuje se još deset hiljada takvih rešenja.

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže za RTS da će predmeti koji budu pravosnažni do 30. juna ove godine ući u plan isplate za sledeću godinu. Kako je istakao, iznosi do hiljadu evra biće odmah isplaćeni.

Za isplatu odštetnih zahteva država je namenila dve milijarde evra plus pripadajuće kamate.

Strahinja Sekulić kaže za RTS da se okončanje prvostepenih postupaka, za šta je Agencija za restituciju jedno i nadležna, očekuju za tri do četiri godine, dodajući da se mora raditi veoma intenzivno kako bi do tada sva rešenja bila doneta.

"Po dostavljanju prvostepenih rešenja treba sačekati i odluke drugostepenih organa, a eventualno i sudova", dodaje Sekulić.

Naglašava da će predmeti koji budu pravosnažni do 30. juna ove godine ući u plan isplate za sledeću godinu, a da će iznosi do hiljadu evra biti isplaćeni odmah u gotovini.

Navodeći primer visine odštete u slučaju maksimalno odobrene sume, koja je u vrednosti 15 odsto oduzete imovine ili do 500.000 evra, Sekulić kaže da na to treba dodati i kamatu koja bi bila 75.000 evra.

"Kamata bi bila isplaćena u zavisnosti da li je oštećeni u trenutku podnošenja zahteva imao manje od 65, od 65 do 70 ili više od 70 godina. Najmlađi u toj kategoriji kompletnu kamatu bi dobili za 12, stariji za 10, a najstariji za pet godina", objašnjava Sekulić.

Sekulić je upozorio da je posle okončanja restitucije potrebno obaviti kontrolu, jer bi eventualne greške državu mogle da koštaju milijarde evra.

Prema njegovim rečima, Srbija je dala najveća prava u restituciji u naturalnom obliku, navodeći da nije ograničavala nasledne redove, vrstu imovine, pa ni strance.

Govoreći o pravu na žalbu koja treba da se podnese 15 dana od prijema rešenja, Sekulić kaže da Agencija jedino može da apeluje na Ministarstvo finansija kako bi ti predmeti što pre postali pravosnažni.

Uz novac se dobijaju i obveznice

Obeštećenom vlasniku pored novca trebalo bi da budu date i obveznice. U prvoj isplati daje se akontacija, pa potom i obveznice. Pre toga Vlada mora doneti odluku o izdavanju obveznica. Nakon pravosnažnosti rešenja, građanima ćemo dati precizne informacije o proceduri – gde i kako treba da otvore račun i kome da se obrate, istakao je Sekulić.

Odgovarajući na primedbe Mileta Antića iz Mreže za restituciju u Srbiji, da je predviđeni iznos za restituciju drastično umanjen i da bi izmenama zakona trebalo da se omogući davanje neke druge imovine, Sekulić kaže da ni druge države nisu mogle da izađu u susret svakoj želji.

"Novca za obeštećenje će biti dovoljno, jer se u restituciju ne bi ni krenulo. Izmena zakona u skorijem periodu nije moguća, jer to ekonomski kapaciteti države ne dozvoljavaju", dodao je Sekulić.

Prema njegovim rečima, restitucija ni u jednoj zemlji nije mogla izaći u susret svakoj želji.

"U mnogim zemljama proces restitucije nije ni sproveden samo je deklarativno izražen", dodaje on.

Navodi primer Poljske gde je da potrebno da se dokaže da oduzimanje imovine nije bilo zakonito, što praktično pokazuje da u 99 slučajeva pravo nije moglo biti ostvareno.

Sekulić naglašava da u imovinu koja se ne može vratiti u naturi spada gotovo kompletan stambeni fond koji ima nove vlasnike, zgrade diplomatsko-konzularnih predstavništava i objekti od značaja koji su u državnoj svojini, poput muzeja.

Na pitanje o poljoprivrednom zemljištu, Sekulić navodi da je prvobitnim vlasnicima vraćeno 76.000 hektara i još 5.000 hektara šuma, dodajući da je Agencija za restituciju procenila da se osnovano potražuje ukupno 100.000 hektara.