Može li se u Srbiji dogoditi "hrvatski scenario" sa veledrogerijama?

Problem dugova saniran je dogovorom iz 2019. godine koji je sproveden lane, rekao je danas osnivač kompanije Farmalogist i predsednik Grupacije veledrogerija PKS Miomir Nikolić.

Nikolić je za Tanjug naveo da se veledrogerijama u Hrvatskoj duguje 850 miliona evra, što je vrednost godišnje potrebe za lekovima u toj zemlji i dodaje da je problem tamo višegodišnji i da je kulminirao kada su krajem prošle godine zaustavljena plaćanja.

Nikolić kaže da je slična situacija u Srbiji 2019. godine, kada su zdravstvene ustanove dugovale gotovo 12 milijardi dinara, rešena zahvaljujući Vladi Srbije i Fondu za zdravstveno osiguranje, uvođenjem direktnog plaćanja veledrogerijama.

"Direktorka Fonda profesorka Sanja Škodrić je uz pomoć Vlade Srbije tada donela hrabru odluku da direktno plaća isporučiocima, odnosno veledrogerijama. Tako su izbegnuti problemi u plaćanju koji su najčešće nastajali dok su ih vršile zdravstvene ustanove, gde se priroritet davao platama", rekao je Nikolić.

On naglašava da se isplate plate i snabdevanje lekovima moraju razdvojiti.

"Za sve ima dovoljno para, to je pokazala Srbija, kod nas su danas jako likvidne veledrogerije. Za to je neophodno prvo bilo zaustaviti narastanje dugova, što je učinjeno uvođenjem direktnog plaćanja, gde su zaobiđeni direktori bolnica koji su negodovali, jer su prestali da budu centar odlučivanja", smatra on.

Dodaje da je Fond dugove veledrogerijama izmirivao po starosti i narastanje dugova je zaustavljeno.

"Dodatno krajem 2020. godine rebalansom budžeta Srbije Ministarstvo finansija je uradilo sjajan posao i isplatilo milijardu i 74 miliona dinara zaostalih dugova zdravstvenih ustanova", kaže on.

Kada je reč o dugovima gradskih apoteka, koje su u nadležnosti lokalnih samouprava u Srbiji, Nikolić navodi da se radi od 2,6 milijardi dinara, od čega je 1,6 milijardi pokriveno protokolima i reprogramima.

"Ostala je oko milijarda dinara duga tih apoteka, kao stari i novi dug. To je nešto što ćemo rešavati i naplatiti, nije ništa alarmantno", rekao je Nikolić.

Kaže da je različita sudbina gradskih apoteka u Srbiji, neke se nisu snašle u uslovima konkurencije, pa su prestale da obavljaju delatnost, dok su druge pokazale da mogu da igraju tržišnu utakmicu.

Dodaje da neke lokalne samouprave gde su apoteke likvidirane osporavaju dugove ka veledrogerijama.

"Ti sporovi se vode godinama, a oni će na kraju platiti ogromne kamate na dug, i ja se pitam zašto se ne sedne da se dogovorimo", kaže on.

Nikolić ističe da su reprogrami dugova postignuti su sa brojnim opštinama i ističe Leskovac, Prokuplje i Bor.

"Neki su pristali, i napravili smo reprograme što su plaćanja u dužem vremenskom periodu. Neki su vodili sporove, a mi nijedan spor nismo izgubili, ali je izgubljeno vreme a troškovi se preko kamata enormno uvećavaju", naveo je Nikolić i podseća da po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti dugovi moraju da se izmire do kraja godine.

Ističe da slučaj Hrvatske pokazao značaj veledrogerija u lancu snabdevanja, a kao primer rešavanja problema kroz dogovor navodi Srbiju i ministra finansija Sinišu Malog, koji je 2019. kooperativno nastupio u rešavanju nagomilanih dugova.

"Mi moramo možda i o preostalim dugovima da porazgovaramo sa Ministarstvom finansija. Biće tih sastanaka", kaže Nikolić.

Dodaje da su ostali još neki dugovi za zdravstvene ustanove po tenderima koje su same raspisivale u ukupnom iznosu od oko 200 miliona dinara, kao i dug manjeg iznosa ustanova na teritoriji Kosova i Metohije, što očekuje da će biti rešeno, jer je pokazana dobra volja.

"Imamo sagovornike koji predlažu rešenja. Mi nikada nismo pretili uvođenjem mera kao u Hrvatskoj. Ja sam pre svega farmaceut i shvatam svoju odgovornost za postupanja i nikad na taj način nismo razgovarali sa regulatornim telima Srbije", rekao je Nikolić.

Naglašava da je dogovor iz 2019. i njegova realizacija 2020. godine omogućili da Srbija korona virus dočeka sa likvidnim veledrogerijama što je, ocenjuje, uspeh za sve.

Kao apotekarske ustanove, čiji su osnivači lokalne samouprave koje su izdržale konkurenciju privatnog sektora i generišu profit, on izdvaja Čačak, Požarevac i Beograd.

"Sad je na lokalnim samouprava da odluče da li hoće da ih privatizuju ili ne. Korona je pokazala da Beograd kao veliki grad i metropola treba da ima svoju ustanovu preko koje može da obezbedi posebne aktivnosti za građane", kaže Nikolić i dodaje da ne želi da se meša u odluke koje su u nadležnosti gradonačelnika.

Smatra da one koji su preživeli konkurenciju privatnog sektora, treba čuvati, jer je i privatizacija rizik i može da bude loša.

Osnivač Farmalogista, koja je jedna od tri vodeće kompanije u snabdevanju lekovima zdravstvenog sistema Srbije i predsednik grupacije veledrogerija gde su firme koje pokrivaju 90 posto potreba zdravstva Srbije za lekovima, ističe da je najvažnija funkcija ovih firmi planiranje potreba što se radi zajednički sa zdravstvenim sistemom Srbije.

"Korona je pokazala da se ne mogu decenijski planirati potrebe, već se moraju imati ljudi koji brzo reaguju na promene. Za par nedelja se veledrogerijama kompletno promenila struktura robe kojom se raspolaže jer su bolnice postale kovid a prestale su čitave hiruške grane ili lečenja da se obavljaju", objasnio je Nikolić.

Dodaje da su veledrogerije uspešno na svetskom tržištu obezbedile lekove koje su istovremeno sve države u vreme pandemije tražile

"To nije jednostavno, ali mi kada razgovaramo sa državom i najavljujemo potrebe proizvođačima, nekad i u Americi, možemo na vreme da reagujemo i obezbedimo potrebne količine za naše građane", ističe on.

Napominje da su u grupaciji na čijem je čelu ponosni što je Srbija dokazala da je u ovako teškoj situaciji jedan od lidera i u vakcinaciji i primeni savremenih terapija.

"Smatram da je to doprinos svih nas. I predsednika i Vlade Srbije, i svih lekara i farmaceuta, i nas u veledrogerijama koje su naravno manje prepoznate. Ponekad se zaboravlja da je distribucije i planiranja lekova u nadležnosti veledrogerija", zaključuje Nikolić.