Haos na tržištu meda: Inspekcija povlači tegle tri najveća proizvođača VIDEO

Beograd -- Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede proteklih nekoliko dana povlači iz prodaje proizvode tri najveća proizvođača meda.

Izvor: B92, TV Prva
Podeli
Foto: Shutterstock/Alessandro Cristiano
Foto: Shutterstock/Alessandro Cristiano

Pročitajte još:

Preko 90 odsto falsifikata na tržištu: Pčelar objasnio kako prepoznati pravi med

Povlačenje meda pred naletom inspekcija: "Falsifikovani dominira"

Povlače se oni proizvodi koji ne ispunjavaju parametre kvaliteta da bi bili med koji se upotrebljava kao namirnica u ishrani.

Dok neko 365 dana muku muči sa vremenskim uslovima, selidbama pčela, vrcanjem, prehranom, neretko i trovanjem ovih poslovičnih radilica, drugi u kontolisanim uslovima prava falsifikate. Prirodno, ovi drugi izlaze na tržište sa nižom cenom, devastiraju male pčelare i na kraju protivpravno stiču ogroman novac.

“Ako uzmete da hiljadu tona ima milion kilograma, a da oni imaju po nekoliko stotina dinara zarade na tome, vrlo lako ćete doći do matematike da se samo na hiljadu tona se zarađuje nekoliko miliona evra, a s obzirom da će oni napraviti prevaru s nekoliko hiljada tona, onda

znate koje su cife. To je na nivou već raznoraznih droga ili trgovina”, kaže za Prvu TV Đorđe Mrkić, pčelar.

Proizvod je skup i lekovit. Otuda i tolika popularnost meda. Da bi se izbegla katastrofa i demoralisali mali proizvođači koji se pridržavaju Pravilnika o kvalitetu meda, ovaj vlasnik košnica iz kojih izlazi Fruškogorski lipov med kaže da se višedecenijski problem falsifikatora i onih koji štampaju lažne deklaracije, može rešiti na samo jedan način.

“Da im se zabrani bilo kakva delatnost u oblasti prehrane, jer ako su se jednom upustili u posao prevarnih radnji, verovatno će to raditi i u budućnosti”, kategoričan je Mrkić.

Najčešće se podvaljuje takozvani pekarski med. On nije nezdrav, ali se ne može koristiti kao namirnica u ishrani. Tu su i druge varijacije na med koje ne zadovoljavaju parametre kvaliteta. I baš takav nekvalitetan med završava u prodavnicama, ali i vrtićima, školama i bolnicama. Pojavila se i teza da je falsifikat sada prisutan jer je prinos meda bio lošiji u prošloj godini.

“Da li se sada pojavilo više falsifikata zbog manjka meda - moguće je. Ali ja mislim da manjak meda nije razlog pojave falsifikata. Onaj ko želi da se bave kriminalnim aktivnostima, a to fakat jesu kriminalne aktivnosti, on će se time baviti. Znači, to je ubiranje kapitala na

jedna neregularan način”, kaže dr Ivan Pihler, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Da biste izbegli falsifikat, med valja kupovati od proverenih proizvođača, a savet je i da cena često govori mnogo, a proizvođači prirodnog meda poručuju da nije realno nadati se kvalitetnom medu za 200 ili 300 dinara po kilogramu.

Opširnije u video-prilogu:

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 168 idi na stranu