"Zakopano blago" Srbije

U našoj zemlji, kako je rekla ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, potvrđene su rezerve mineralnih sirovina vredne blizu 200 milijardi dolara.

Izvor: dnevnik.rs
Podeli
Foto: Mark Agnor/Shutterstock
Foto: Mark Agnor/Shutterstock

Ona je ukazala i na to da je zadatak države da stvori uslove za razvoj rudarstva, te da država i građani moraju imati korist od toga – kroz zdravu životnu sredinu, veće prihode, zaposlenost i kvalitetne investicije.

Najavila je povećanje rudne rente, koja je definisana Zakonom o utvrđivanju naknada za korišćenje javnih dobara, za koju je nadležno Ministarstvo finansija, istakavši da se rade detaljne analize, posle kojih će se obratiti tom ministarstvu da bi se pokrenula procedura izmena.

Inače, visina rudne rente u Srbiji već dugo je ista i iznosi od jedan do sedam odsto. Ta naknada plaća se za korišćenje različitih javnih dobara – a najmanja je za eksploataciju soli i sonih voda, kao i za nemetalične sirovine, osim nemetaličnih sirovina za dobijanje građevinskog materijala, i iznosi jedan odsto od prihoda. Za korišćenje drugih resursa i rezervi mineralnih sirovina, uglja i uljnih škriljaca, nafte i gasa, radioaktivnih sirovina, metalične sirovina, tehnogenih i nemataličnih sirovine, podzemnih voda iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine ili gasova koji se s njima javljaju naknada iznosi od tri do sedam odsto prihoda, a za one resurse koji se podvrgavaju piro, hidro ili elektrometalurškom postupku naknada se plaća od neto prihoda.

Naknade za korišćenje rudnih bogatstava plaćaju se u svim zemljama, a u Srbiji su među najnižim u Evropi. Tako je rudna renta u Hrvatskoj deset odsto, Mađarskoj i Rumuniji 12, Sloveniji 18 procenata, a u Ruskoj Federaciji – 22 odsto, piše Dnevnik.

Novac koji se ostvari na ime rudne rente uplaćuje se u budžet republike, pokrajine i lokalne samouprave. Najviše novca, odnosno 60 odsto, koji se ostvari od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, prihod je budžeta Srbije, dok 40 odsto pripada budžetu lokalne samouprave na čijoj se teritoriji obavlja eksploatacija. Kada se eksploatacija obavlja u AP Vojvodini, 50 odsto novca od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa pripada budžetu Srbije, 40 odsto pripada lokalnoj samouprave na čijoj se teritoriji obavlja eksploatacija, a deset odsto je prihod budžeta Pokrajine.

Od novca koji se uplati u budžet Srbije, 35 odsto se koristi u skladu s godišnjim programom radi podsticanja razvoja rudarstva i sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica nastalih eksploatacijom mineralnih sirovina. Novac od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa koji pripada lokalnim samoupravama koristi se za unapređenje uslova života u njima, a pre svega za izgradnju infrastrukturnih objekata i drugih objekata u cilju poboljšavanja uslova života, na koji saglasnost daje Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

Predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže da je veoma važno da se novac koji se ostvari od rudne rente usmeri tamo gde je to najpotrebnije i tako korist imaju svi građani Srbije – zdravstvo, školstvo, obrazovanje...

"Najbolje bi bilo kada bi država eksploatisala sva rudna bogatstva u našoj zemlji, ali mi za to nemamo snage i moramo tu mogućnost ustupamo stranim kompanijama. Rudna renta u Srbiji je niska i trebalo bi da se obezbedi da ona bude viša, ali mislim da do toga neće doći jer bi zbog toga kompanije koje istražuju rude u Srbiji bile demotivisane da ih eksploatišu i otišle bi u neku zemlju koja nudi povoljnije uslove po tom pitanju", ističe Vuletić.

Možemo i sami

"Država treba da razmisli o tome da li u toj oblasti treba isključivo da rade strani investitori, da bi profit koji se ostvari ostao u našoj zemlji. Trebalo bi da država, kada se proceni da je eksploatacija isplativa, investira u istraživanje i kasnije eksploataciju i da, ako je potrebno, za to podigne kredite, a pre svega je neophodno da se pametno gazduje u tom sektoru i tim resursima i da odluku o tome donose stručnjaci", kaže urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković.

Najviše novca od naknade za ugalj

Po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina, pre četiri godine u Srbiji je naplaćeno ukupno gotovo 5,2 milijrade dinara. Od toga je za njihovu eksploataciju u Vojvodini uplaćena oko 1,2 milijarda, a u centralnoj Srbiji 3,9 milijardi. Te godine najviše novca stiglo je od naplate naknade za ugalj, a potom eksploataciju metala i nafte.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 176 idi na stranu