Gig radnici u Srbiji: Kada je počeo rast ove industrije, čime se ljudi bave, gde rade?

Merenje Gigmetra pokazuje da je ponuda srpske radne snage koja radi na globalnim platformama, nakon šoka izazvanog pandemijom, ostala relativno stabilna.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Depositphotos, everythingposs
Foto: Depositphotos, everythingposs

Čini se da je pandemija zaustavila dalju ekspanziju tržišta, iako ga nije značajnije oštetila.

Naime, kada se pogledaju radnici koji su prvi put našli zaposlenje u prvih 9 meseci 2020 godine, njih je za 22,5% manje nego u istom periodu u 2019. godini. Broj novih radnika koji su našli posao u prvih 9 meseci 2020. je praktično identičan broju njih koji su isto to uradili u toku 2018.

Inače, eksplozivni rast gig rada u Srbiji se praktično događa u prethodne tri godine, o čemu govori podatak da je od svih radnika koji su radili na platformi, preko 60% (61,51%) počelo da radi u prethodne tri godine.

Gde su gig radnici?

"Kurioziteta radi, najstariji gig radnik u našem uzorku počeo je da radi u martu 2008 godine, muškarac je, iz Beograda, bavi se razvojem softvera, ali poseduje veštine i iz oblasti profesionalnih usluga", navodi se na sajtu Centra za istraživanje javnih politika.

Iz Vojvodine potiče skoro svaki treći radnik (28,34%), dok u Beogradu živi i radi skoro polovina gig populacije (44,23%). Tek nešto preko 12% gig radnika je skoncentrisano u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, dok je procenat nešto veći za Južnu i istočnu Srbiju, gde živi oko 15% srpskih gig radnika.

Uz to, 70% celokupne gig populacije je skoncentrisano u četiri administrativna centra (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), dok postoji još samo 7 gradova gde se nalazi više od 1% populacije gig radnika. Beograd je, očekivano, najveći "rezervoar" nove radne snage za rad preko platformi.

Dominantne profesije

Oktobarsko merenje je potvrdilo činjenicu da su kreativne usluge i multimedija i razvoj softvera i dalje dve najdominantnije profesije u Srbiji. Skoro svaki 4 radnik se bavi razvojem softvera, dok je više od 4 na svakih 10 radnika angažovano na poslovima proizvodnje multimedijalnog sadržaja i u kreativnoj industriji.

Interesantna je činjenica da su u multimediji i kreativnim uslugama skoro četvrtina radnici bez iskustva u onlajn radu, što delimično ukazuje na teškoću dobijanja poslova, a delimično na atraktivnost rada preko platformi koja privlači nove radnike. Odnos radnika sa iskustvom na online platformama i onog bez u oblasti razvoja softvera je još veći – na jednog radnika koji je etabliran na tržištu dolazi skoro 1 (0,8) koji je nov na online tržištu. Kada se pogledaju oni koji su imali posao u oktobru, glavni zaključak je da je postojala veća verovatnoća da se nađe posao u slabije plaćenim oblastima: unosu podataka i prodaji i marketingu. Od ukupne populacije gig radnika u tom meseci je bilo angažovano 44,76% na konkretnim projektima.

Najmanja angažovanost je bila u oblasti IT, gde je svaki 3. radio (33%), dok su prodaja i marketing i unos podataka i administrativne usluge bili najviše zaposleni (njih 50%). Nešto manja zaposlenost je bila u oblasti multimedije i kreativnih usluga, 48,7%, dok su gig radnici sa veštinama u oblasti pisanja i prevođenja sa 45% i profesionalnim uslugama 42% zabeležili nešto manje radno angažovanje. Kada se pogledaju udeli pojedinih profesija, oni su ostali relativno stabilni, bez značajnijih pomeranja. Tako je 4,3% u oblasti profesionalnih usluga, 13,97% u oblasti unosa podataka, 39,25% kod multimedije, a 6,43% kod prodaje i marketinga, 22,97% IT i 13,05% kod pisanja i prevođenja.

Borba polova

U proceni celokupne populacije najznačajnije obeležje i specifičnost gig radne snage u Srbiji je relativno visoko učešće gig radnica. Naime, ako se posmatra celokupna populacija čak 37,6% je gig radnica, dok ako se posmatraju samo gig radnici sa prihodima, od 10 gig radnika čak 4 su žene. Od gig radnika koji su u oktobru imali poslove, 40% su bile žene, a 60% muškarci. Očigledno je da ne postoji kovid 19 povezan uticaj na radno angažovanje žena i muškaraca, pošto uposlenost po polu odgovara njihovim proporcijama u ukupnoj gig populaciji.

Kada se pogledaju podaci po polu i profesiji, mogu se interpretirati dvojako u zavisnosti od toga da li imaju radno iskustvo (ostvareni dohodak) na platformi ili ne. S jedne strane, ako se posmatra ukupan broj gig radnika, žene su brojnije u profesijama koje se tiču unosa podataka i administrativnih usluga i usluga pisanja i prevođenja. Međutim, ako se samo posmatraju radnici sa iskustvom u radu na platformama, onda žene dominiraju i u oblasti profesionalnih usluga. U tom slučaju broj profesija u kojima dominiraju žene je jednak broju profesija u kojima dominiraju muškarci. Ipak, ova prednost žena, bez obzira da li se posmatra ukupna populacija ili samo oni koji imaju radno iskustvo, je neznatna u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga i profesionalnih usluga. Izuzetak su usluge pisanja i prevođenja gde je broj žena značajno – više nego 2 puta veći. S druge strane, muškarci naglašeno dominiraju u domenu multimedije i kreativnih usluga, gde ih ima gotovo 2 puta više, a naročito disproporcionalan deo populacije čine radnici u domenu razvoja softvera gde na svaku gig radnicu dolazi više od 7 gig radnika.

Prihodi gig radnika po polu odslikavaju polnu strukturu gig populacije u kojoj dominiraju muškarci i, manjim delom, razlike u zaradama koje su, u proseku, veće kod muškaraca. Iako žene čine preko 40% radne snage, one učestvuju u prihodima sa 35,10%.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 176 idi na stranu