Izvor toplote dolaziće s plafona: Prva zgrada u Srbiji sa betonskim sistemom za grejanje

Oni koji se greju na daljinsko grejanje u gradovima uživaju uz tople radijatore jer toplane ovih dana ne štede energente u isporuci toplotne energije. Ni u domaćinstvima nije loše - loži se vatra i koriste drva i ugalj, ili pak rade gasne peći i one na struju.

Svi su zadovoljni, a malo ko u ovim hladnim danima misli o tome koliko će se energije potrošiti i kakav ćemo vazduh udisati.

Odranije je poznat podatak da u odnosu na druge zemlje trošimo višestruko energije za zagrevanje, a da je u ranijem istraživanju ustanovljeno da 85 odsto stambenih zgrada kod nas ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti, premda je Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada unapređenje energetske efikasnosti javni interes, piše Dnevnik.

Imajući uvidu te podatke, čeka nas dug put jer u izgradnji stanova investitori neće da potroše ni dinar više od onoga što je potrebo da zgrada dobije energetski sertifikat, a na osnovu sertifikata i upotrebnu dozvolu. Samo deset odsto domaćih investitora prepoznaje energetsku efikasnost kao prednost, dok vlasnici stanova i kuća u Srbiji mahom posmatraju predložene mere za energetsku efikasnost samo kao dodatni namet.

Svedoci smo toga da se na novim zgradama na terasama postavljaju klima-uređaji umesto automatskog sistema koji će pritiskom na dugme u svakom stanu, u zavisnosti od potreba vlasnika, zagrevati prostor tokom zime ili ga hladiti u letnjim mesecima.

Zato je ohrabrila nedavna vest da će u Bečeju u feburaru ili martu početi izgradnja stambene zgrade sa 17 stanova u kojima će se na plafonima postavljati paneli direktno na oplatu betonske ploče. Biće to prva zgrada u Srbiji, kaže za Dnevnik direktor Totprometa Zoltan Tot, u kojoj će biti ugrađen aktivan betonski sistem za hlađenje i grejanje.

"Izvor toplote dolaziće direktno s plafona pa u stanovima neće biti radijatora, a ni klima.uređaja koji stvaraju prašinu, duvaju hladan vazduh na ukućane i vlasnicima stvaraju troškove održavanja", poručuje.

Tot objašnjava da će toplotne pumpe na struju biti postavljene u podrumu zgrade, i da će sistem biti automatizovan pa će vlasnici stanova pritiskom na dugme iz svojih domova regulisati toplotu i na osnovu potrošenog energenta plaćati mesečne račune.

"Ušteda energije biće 25 odsto", kaže Tot, ali navodi da ne može da kaže koliko će novčano biti manji mesečni računi za grejanje.

"Grejna tela emitovaće toplotu direktno s plafona i ta toplota će grejati zidove i pod, a ne vazduh. Tako će se štedeti energija jer se topli vazduh neće skupljati blizu plafona, kao kod radijatora, već će se stvoriti ujednačena temperature u celom prostoru. Prednost nije samo u uštedi energije već i u prostoru, jer, pogotovo u malim stanovima, i radijatori zauzimaju mesto. Bitno je navesti i to da sistem ne proizvodi buku već je nečujan", objašnjava.

Takva rešenja zagrevanja stanova, ističe Tot, u svetu se odavno koriste pa se u novoj stanogradnji u inostranstvu radijatori ne ugrađuju duže od tri decenije.

"Naše stanovništvo o tome malo zna, ali ljudi koji su živeli van imaju iskustva i dosta znaju o takvim sistema pa prilikom izgradnje porodičnih kuća žele da im toplota dolazi baš s plafona", dodaje on.

Ugradnja 40 evra po kvadratu

Tot kaže da je zabluda da je ugradnja aktivnog betonskog sistema za grejanje i hlađenje skuplja u odnosu na druga rešenja.

"Sistem donosi dugoročnu uštedu jer se kao energent koristi inustrijska struja koja je jeftinija od elektične energije koju plaćaju domaćinstva", pojašnjava on.

Po njegovim rečima, u starijim stambenim zgradama ugradnja takvog sistema košta oko 40 evra po kvadratu. U tu cenu ulaze paneli, automatika i ugradnja.