Mali: Ukupan paket pomoći države preko šest milijardi evra VIDEO

Beograd -- Poslanici Skupštine nastavili su danas od 10 časova Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja, gde su završili pretres o pojedinostima i usvojili predloge zakona.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli
Foto: Ministarstvo finansija
Foto: Ministarstvo finansija

Na sednici koja je počela u utorak poslanici su razmatrali više predloga zakona i predloga zakona o izmenama i dopunama zakona, a danas su nakon rasprave glasali. Sednici prisustvovao je i ministar finansija Siniša Mali.

"Do kraja novembra isplaćeno je oko 20.000 kredita, u vrednosti od 1,48 milijardi evra", rekao je ministar finansija Siniša Mali u Skupštini Srbije, govoreći o pomoći države privredi ugroženoj epidemijom.

"Zakon ovde pred vama se odnosi na produženje tog programa na još šest meseci.Naime, dfinisali smo dve milijarde evra u povoljnim krediti za MSP i novac još nije potrošen, pa želimo da produžimo tu garantnu šemu. Osim toga, privrednici i dalje mogu da računaju na kredite sa kamatnom stopom od jedan odsto preko Fonda za razvoj Republike Srbije", obrazložio je Mali.

"Po informacijama koje imamo upravo je to omogućilo da se naša privreda uspešno bori sa posledicama koronavirusa i zato ćemo biti najbolji u Evropi jer ćemo imati najmanji pad BDP-a", dodao je Mali.

"Ukupan paket pomoći države je negde preko 700 milijardi dinara, preko šest milijardi evra. To je ogroman teret koji je država preuzela na sebe kako bi pomogla građanima i privredi", rekao je Mali.

"Drugi zakon odnosi se na potvrđivanje finansijskog ugora između Srbije i EIB-a. Podrazumeva razvoj računarske mreže u svim školama u Srbiji. U prvoj fazi 900 škola je već umreženo. Sa ovim obezbedićemo takvu mrežu za jošđ 930 škola u Srbiji", kazao je Mali i dodao da je to možda i najvažniji zakon jer se tiče naših mladih.

Takse za RTS i RTV od 1. januara 299 dinara

Pretplata za RTS i RTV od 1. januara 2021. godine biće 299 dinara, predviđeno je izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis koje je danas usvojila Skupština Srbije.

Izmenama je predviđeno i da se do 31. decembra naredne godine RTS i RTV delimično finansiraju preko pretplate, a delimično iz budžeta države. Taksa će se i dalje naplaćivati kroz objedinjeni račun za struju.

Nastavak podrške preduzećima uz garanciju Srbije

Skupština Srbije usvojila je danas Zakona o utvrdjivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije korona virusa, kojim se za pola godine produžava rok za odbravanje kredita preduzećima osiguranih garancijom Srbije.

Glavni cilj ovog zakona jeste nastavak podrške privredi koja ima za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata. Zakonom je, naime, previdjeno produženje perioda u kojem preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima mogu biti odobreni krediti osigurani garancijom Republike Srbije za šest meseci, odnosno do polovine 2021. godine.

Kroz Garantnu šemu Republike Srbije, koja je stupila na snagu za vreme trajanja vanrednog stanja, zaključno sa 31. novembrom 2020. godine, odobreno je više od 20.000 kredita za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća i poljoprivredna gazdinstva u Srbiji. Kroz ovaj instrument, komercijalne banke u Srbiji su do sada odobrile više od 1,48 milijardi evra (170 milijardi dinara), čime je sacuvana likvidnost najugroženijeg segmenta srpske privrede. U strukturi odobrenih kredita novi krediti učestvuju sa više od 85 odsto u odnosu na zanovljene kredite. Uredbom o utvrdjivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti kovid-19 komercijalnim bankama je omogućeno da do 31. decembra 2020. godine odobre do dve milijarde evra povoljnih kredita privredi.

Kako predvidjeni limit od dve milijarde evra neće biti ostvaren u predvidjenom roku do kraja ove godine, prvenstveno zahvaljujući bržem oporavku domaće privrede u drugom i trećem kvartalu, a s obzirom na neizvesnost koju donosi prvi kvartal 2021. godine, predlagač zaona je ocenio da je potrebno da se obezbedi nastavak preduzetih mera podrške privredi. Produženjem roka za odbravanje kredita preduzećima nastavlja se podrška za očuvanje likvidnosti i privredi omogućava da u potpunosti iskoristi sredstva koja je država, u saradnji sa komercijalnim bankama, odlučila da obezbedi kao meru podrške privredi.

Trgovanje digitalnom imovinom u Srbiji za pola godine

Srbiji će za pola godine biti omogućeno trgovanje virtuelnom valutom i digitalnim tokenom, kao vrstama digitalne imovine, utvrdjeno je Zakonom o digitalnoj imovini, koji je danas usvojila Skupština Srbije.

Digitalna imovina je digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi. Najpoznatiji predstavnik digitalne imovine u svetu je bitkoin, a najčešća tehnologija na kojoj se digitalna imovina kreira je blokčejn tehnologija. Digitalna imovina se može koristiti i kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja.

Virtuelna valuta nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstva razmene i ona se može kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.

Zakon prati medjunarodnu praksu po pitanju definisanja pojmova u okviru kripto imovine, a opisuje vrste usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Novim rešenjima uvodi se institut takozvanog "belog papira" koji je u skladu sa medjunarodnom praksom i koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine. Taj dokument sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima poveznim s digitalnom imovinom i omogućava investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.

Zakon uredjuje poslove organizovanja platforme za trgovanje digitalnom imovinom i uslove pod kojima je dozvoljeno trgovanje digitalnom imovinom. Za pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom potrebna je dozvola, kao i minimalni osnovni kapital koje je privredno društvo u obavezi da ima kada podnosi zahtev za dobijanje dozvole u cilju obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Biće uveden registar založnih prava nad digitalnom imovinom.

Ministar finansija Siniša Mali je rekao, obrazlažući poslanicima taj zakon, da se očekuje da će taj propis da doprinese pozicioniranju Srbije kao lidera u jugoistocnoj Evropi u digitalizaciji finansijskih tehnologija. Napomenuo je da je glavni cilj zakona otvaranje većih mogućnosti poslovanja privrednika, kojima će biti lakše da finansiraju svoje inovativne ideje, a otvara se mogućnost za unapredjenje likvidnosti i njihovo uključenje u tržište digitalne imovine.

To znači da će privrednici imati na raspolaganju više inovativnih mogućnosti za razvoj svog poslovanja, kao što je izdavanje investicionih tokena u cilju prikupljanja kapitala ili pokretanja platformi za razmenu digitalne imovine. Kaznene odredbe zakona opisuju krivična dela i vrste i visinu kazni u vezi sa radnjama sa digitalnom imovinom.

Korporativne obveznice - bolja ponuda na berzi

Izmene Zakona o tržištu kapitala, koje je danas usvojila Skupština Srbije, obezbediće veći obim trgovanja i bolju ponudu kvalitetnih finansijskih instrumenata na tržištu kapitala u vidu korporativnih obveznica. Izmene tog zakona obezbediće kvalitetan materijal kojim će se trgovati na Beogradskoj berzi, što će, kako se očekuje, značajno uticati na razvoj i stabilnost tržišta kapitala u Srbiji i finansijskog tržišta uopšte.

Novim rešenjima je pojednostavljen postupak za sastavljanje prospekta za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti, kao i za podnošenje odgovarajuće dokumentacije Komisiji za hartije od vrednosti uz zahtev za odobrenje prospekta.

Privrednim društvima se pruža mogućnnost bržeg i lakšeg pristupa izvorima finansiranja za proširenje poslovanja uz manje troškove izdavanja dužničkih hartija od vrednosti. Skraćivanjem vremenskog perioda u kome društvo može zadržati status javnog društva a da ne trguje hartijama od vrednosti onemogućava se zaključivanje fiktivnih transakcija u cilju stvaranja privida likvidnosti i obmanjivanja investicione javnosti. To znači da se sprečava manipulacija na tržištu prilikom delistiranja javnih društava. Skupština je usvojila i izmene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma radi uskladjivanja sa Zakonom o digitalnoj imovini, a istovremeno i potpunog uskladjivanja s medunarodnim standardima u ovoj oblasti koji su definisani FATF preporukama.

Ti standardi i preporuke zahtevaju licenciranje ili registraciju lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnom imovinom. Izmene zakona će, kako se očekuje, dalje unaprediti sistem za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu i obezbediti efikasan nadzor nad primenom tog zakona za one koje pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom. To će biti omogućeno, izmedju ostalog, i uvodenjem efikasnog sistema administrativnih mera i kazni koje će moći da izriču nadzorni organi - Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije. Vlasništvo nad digitalnom imovinom i njeno korišćenje neće biti anonimno, budući da je predvidjena obaveza da se obezbede neophodne informacije pri svakoj transakciji s digitalnom imovinom.

Time se u najvećoj meri utice i na smanjenje njene atraktivnosti za protivpravne aktivnosti. Usvojene su i izmene Zakona o javnoj svojini, koje predvidjaju produženje roka do 31. decembra 2021. godine za podnošenje naknadnog zahteva za upis prava javne svojine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno prava svojine javnog preduzeća i društva kapitala koje su osnovali Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Postepeno povećanja akciza na cigarete do 2025. godine

Akciza na cigarete biće postepeno povećana od 2021. do 2025. i to na svakih šest meseci po 1,50 dinara po paklici, utvrđeno je izmenama Zakona o akcizama, koje je danas usvojila Skupština Srbije.

Tako će biti usvojen srednjoročni akcizni kalendar 2021-2025. godine, kroz postepeno povećavanje akciza, kako bi se u predvidjenom roku dostigao minimalni nivo oporezivanja akcizom predvidjen direktivama EU.

Planirani prihodi od akciza na cigarete u 2021. iznose 109,4 milijardi dinara. Kroz postepeno povećanje akciza trebalo bi da se dostigne minimalni nivo oporezivanja akcizom predvidjen standadima EU od 90 evra na 1.000 komada cigareta, odnosno minimum 1,8 evra po paklici cigareta. Sadašnji nivo oporezivanja akcizom iznosi 70 evra na 1.000 komada cigareta.

Akcize će biti povećane i na nesagorevajući duvan i na tečnost za punjenje elektronskih cigareta.

Povećan neoporezivi iznos zarade sa 16.300 na 18.300 dinara

Neoporezivi iznos zarade biće povećan sa 16.300 dinara na 18.300 dinara mesečno, utvrdjeno je izmenama Zakona o porezu na dohodak gradjana, koje je danas usvojila Skupština Srbije.

Time se obezbedjuje smanjenje fiskalnog opterećenja prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada. U cilju podsticanja zapošljavanja, za godinu dana biće produžene postojeće olakšice za zapošljavanje novih radnika. One se odnose na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenog lica od 65 do 75 odsto, u zavisnosti od broja novozaposlenih radnika.

Izmenama tog zakona predvidjeno je proširenje poreskog oslobodjenja kod poreza na dobitke od igara na sreću, na dobitke ostvarene od svih posebnih igara na sreću, uključujuci i posebne igre na sreću kada se priredjuju preko sredstava elektronske komunikacije. Nova rešenja usaglašena su sa zakonima kojima se uredjuju otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi. Uredjuje se poreski tretman prihoda koji fizicko lice ostvari po osnovu ulaganja u alternativne investicione fondove, odnosno prihoda od prenosa investicionih jedinica alternativnog investicionog fonda, kao i prihoda koji fizičko lice ostvari prenosom digitalne imovine.

Ciljevi izmena tog zakona su stvaranje uslova za efikasnije suzbijanje nelegalnog rada fizickih lica, omogućavanje povoljnijih uslova privredjivanja rasterećenjem privrednih subjekata i podsticanje zapošljavanja, priliva investicija i privrednog rasta. Usvojene su i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje radi daljeg stimulisanja zapošljavanja produženjem perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih radnika. Skupština je usvojila i izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica, radi usaglašavanja sa zakonima koji uredjuju investicione fondove i Zakonom o digitalnoj imovini, u cilju podsticanja ulaganja u privredu. Usvojene su i izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost radi uskladjivanja sa drugim zakonima, propisima EU i unapredjenja poslovnog ambijenta. Izmene zakona, izmedju ostalog, treba da omoguće ravnopravno učešće na tržištu otvorenih, odnosno alternativnih investicionih fondova, bez svojstva pravnog lica, a uredjuju poreski tretmana prenosa virtuelnih valuta i zamene virtuelnih valuta za novcana sredstva u skladu sa zakonom kojim se ureduje digitalna imovina.

Produžen rok za eksproprijaciju za projekat Beograd na vodi

Skupština Srbije usvojila je danas izmenu Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja gradjevinske dozvole radi realizacije projekta "Beograda na vodi", koja se odnosi na pomeranje roka za podnošenje predloga za eksproprijaciju za dve godine.

Izmenom zakona precizirano je da se rok za podnošenje predloga za eksproprijaciju produžava sa pet na sedam godina, odnosno do 14. aprila 2022. godine. Izmena zakona stupiće na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" budući da za to, kako je naveo predlagač u obrazloženju, postoje naročito opravdani razlozi. Ti razlozi se, navodi se, ogledaju u neophodnosti nastavka sprovodenja postupaka eksproprijacije nepokretnosti koje se nalaze u okviru Prostornog plana područja posebne namene uredjenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat "Beograd na vodi", a predvidjene su za eksproprijaciju.

Rok je produžen jer nije završen postupak eksproprijacije nepokretnosti koje se nalaze u okviru Prostornog plana vezanog za projekat "Beograd na vodi", a predvidjene su za eksproprijaciju. Vlada Srbije je navela i da za sprovodjenje izmene zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta.

Sporazum o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava

Skupština Srbije potvrdila je danas Sporazum o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava, kojim Srbija dobija mogućnost da nabavi neophodnu medicinsku opremu po nižim cenama. Taj sporazum je jedna od mera za suzbijanje pandemije kovid-19.

Ministar finansija Siniša Mali ranije je rekao da će nakon završetka svih neophodnih procedura za potvrdjivanje sporazuma, o tome zvanično biti obaveštena Evropska komisija, kao depozitar sporazuma, a Srbija će dobiti status punopravne ugovorne strane.

Razlozi za pristupanje Srbije tom sporazumu su zajednička nabavka medicinskih sredstava, koja je aktuelna u cilju borbe protiv pandemije virusa korona, ali će biti veoma korisna i u svrhu obezbedjenja budućih medicinskih potreba. Ucešćem u ovom sporazumu Srbija dobija i mogućnost da zajedno sa domaćim ekspertima koristi i ekspertize stručnjaka država potpisnica sporazuma u odabiru opreme i lekova pouzdanog kvaliteta. Tim sporazumom, koji je ministar Mali u ime Vlade Srbije potpisao u aprilu, Srbija je dobila mogućnost učešća u zajedničkim javnim nabavkama medicinske opreme i status posmatrača u telima koja prate implementaciju sporazuma.

O predlogu da se smanji pretplata za RTS na jedan dinar

Poslanička grupa "Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka" predložila je danas u Skupštini Srbije zakonski amandman prema kojem bi taksa za javni medijski servis bila jedan dinar umesto 255 dinara.

To je poslednji amandman o kojem poslanici raspravljaju, a do večeras bi trebalo da glasaju o svih 20 tačaka dnevnog reda.

Poslanik Enis Imamović je rekao da ne podržava povećanje takse na 299 dinara, te da je i dosadašnjih 255 "previše imajući u vidu kako RTS radi svoj posao".

"Ja sam za to da se ovaj amandman ne prihvati, ja im ne bih dao ni taj dinar", kazao je poslanik Marijan Rističević (SNS) i dodao da treba videti kako RTS može sam da zaradi.

"Mislim da je RTS nezavistan od sadašnje vlasti, ali od prethodne nije", dodao je Rističević, i naveo da će glasati za predlog zakona zarad ljudi zaposlenih na RTS.

"Veoma interesantan amandman, jer ukazuje menadžmetnu RTS na velike propuste u prethodnom periodu", kazao je Ljubiša Stojimirović (SNS), dodavši da je to pouka za menadžment nacionalne televizije.

"Poslanici Jedninstvene Srbije neće podržati ovaj amandman, jer se njime obesmišljava predlog zakona i praktično ukida pretplata za javni medijski servis", kazao je poslanik Života Starčević (JS). Prema njegovim rečima, tako se onemogućava ili ograničava rad javnog medijskog servisa, koji je mnogo puta pokazao da je potreba građana Srbije.

"Ne smemo i ne treba da se bavimo uređivačkom politikom medija, već da obezbedimo nezavisnost medijskog servisa, ali sada je na potezu RTS da naprave ravnoteži između poštovanja prava svih relevantnih činilaca u Srbiji", rekao je Đorđe Milićević (SPS).

Poslanici i danas o mini-Šengenu: "Srbija mora da dominira, uvek je dominirala"

Dragomir Karić sa liste Aleksandar Vučić - Za našu decu rekao je da podržava mini-šengen jer je koristan.

Govoreći o "strahovima da će Srbija da dominira", on je naveo da "Srbija mora da dominira i da je uvek dominirala".

Prema njegovim rečima Srbija je na ovim prostorima bila pre svih tih zemalja. "Srbija je država iz 623. godine, mora da bude lokomotiva regiona", rekao je on.

Stefan Srbljanović sa liste Aleksandar Vučić- Za našu decu takođe je govorio o mini-šengenu te naveo da je on samo protok robe , usluga i građana, što predstavlja i osnovni stub EU.

"Šta ima sporno u sporazumu, koja je to tačka koja govori da Srbija ima težnje ka imperijalizmu, ka velikoj Srbiji", rekao je on.

Đukanović: Srbija nema dovoljno obučen kadar da prepozna malverzacije u oblasti kriptovaluta

Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović rekao je da je oblast kriptovaluta ozbiljna oblast koju ne shvatamo dovoljno ozbljno, već je samo fokus na bitkoinu. On kaže da je bitkoin samo jedna od kriptovaluta.

"U budućnosti se trgovina seli na interenet i ja se plašim da nemamo dovoljni obučen kadar koji može da prepozna malverezacije", rekao je Đukanović.

On kaže da veliki broj mladih trguje kriptovalutama. "Koliko tek ima onih koji imaju ogromne firme koje mogu da zarade na kriptovalutama i da sakriju taj novac", rekao je.

On kaže da Srbija što se tiče internet trgovine, nema adekvatnu zaštitu.

Bakarec: Zakon o sprečavanju pranja novca važan kako bi se sprečile zloupotrebe u digitalnoj oblasti

O značaju zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, govorio je poslanik Nebojša Bakarec. On je ukazao na važnost zakona kako bi se sprečile zloupotrebe u digitalnoj oblasti.

On je naveo primer kada su iz Niša putem platformi "opljačkani američki investitori". On je podsetio da su lica koja su izvršila to krivično delo uhapšena i poručio da se "zločin ne isplati".

Šta je sve na dnevnom redu?

Među aktima koji su predmet rasprave nalaze se Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta "Beograd na vodi", Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, te Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti kovid-19.

Tu su i Predlog zakona o digitalnoj imovini, Predlog zakona o fiskalizaciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, kao i nekoliko Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu (na dobit pravnih lica, na dohodak građana i na dodatu vrednost).

Poslanici pitali ko to svojata RS, o incidentu u N.Pazaru...

Poslanici Skupštine Srbije danas su postavljali pitanja izvršnoj vlasti i državnim organima, a između ostalog, bilo je reči i o pritiscima na Srbiju. Poslanik SNS Aleksandar Marković podsetio je da se u ponedeljak navršilo 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i primetio je da se to bio povod da se otpočne sinhronizovani napad na Srbiju, RS i predsednika Aleksandra Vučića, kako iz inostranstva i regiona, tako i iz Srbije.

“Mnogi iz Srbije su se pridružili toj kampanji i hajci protiv Aleksandra Vučića koji im je svakodnevna meta zato što brani nacionalne interese. Decenijama slušamo optužbe i napade da je Srbije jedina kriva za sve što se dešavalo u prošlsoti, da su Srbi jedini krivci za sve ratove devedesetih, kako je Srbija jedina odgovorna i čitav niz monstruoznim optužbi”, rekao je Marković.

Poslanik Ujedinjene doline-SDA Sandžaka Mirsad Hodžić tvrdi da je juče grupa ljudi bliskih Muameru Zukorliću upala na gradilište Islamskog centra i da su zatim blokirali i put.

“Pitanje za ministra unutrašnjih poslova i ministarki pravde je kako je moguće da usred bela dana dođu na tuđi posed i pregrade put, a da policija i tužialštvo daju saopštenje da nema krivičnog dela, niti prekršaja. Na osnovu toh saopštenja može se zaključiti da policija pokušava da zataška ovo bezakonje i ostavi otvoreni sukob među građanima u Novom Pazaru”, rekao je on.

Poslanica SPS Jelena Mihajlović pitala je ministarku kulture Maju Gojković o izmenama Zakona o elektronskim medijima u delu koji se odnosi na REM, a tiče se nejasnoća posebno u primeni odredbe kada REM može da izriče opomene, uzpozrenja i privremene zabrane.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 189 idi na stranu