OSI u Srbiji će proizvoditi radna odela za tržište Nemačke

To je danas na panelu posvećenom posledicama krize na ranjive grupe u društvu, u okviru konferencije "The Ekonomist - Svet u 2021", najavila vlasnica preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Budućnost pet iz Jagodine Jelica Stamenković.

Ona je rekla da je to preduzeće na početku pandemije prekinulo redovnu proizvodnju zaštitne radne odeće i počelo da proizvodi zaštitne maske koje su donirali gerontološkim centrima u Srbiji.

''Pored velikog truda da brzo odgovorimo na potrebe društva u vreme pandemije, napravili smo ambiziciozne planove. Osobe sa invaliditetom (OSI) iz Srbije će proizvoditi prvo srpsko zaštitno odelo za tržište Nemačke", kazala je.

Dodala je da je to preduzeće u aprilu 2019.godine počelo da proizvodi radna zaštitna odela, a da će se ona 2022.godine naći na nemačkom tržištu.

Na panelu je, osim predstavnika Ministarstva za rad,boračka i socijalna pitanja učestvovala i v.d. direktora Ustanove za decu i mlade u Sremčici Marina Vidojević koja je kazala da ranjive grupe u Srbji zahvaljujući politici Vlade Srbije imaju znatno bolji položaj u odnosu na ranija vremena i naglasila da ranjive kategorije u pandemiji nisu zapostavljene. Ukazala je pandemija kovid-19 predstavlja veliki rizik po fizičko zdravlje, al i da utiče i na mentalno zdravlje, naročito kod dece sa psihičkim tegobama.

''Za njih je veliki izaziv da borave u zatvorenom prostoru i to zahteva dodatnu podršku i mobilisanje svih naših kapaciteta. Naši korisnici su razumeli da su u karantinu za njihovo dobro, njihove dominantne reakcije nisu bile strah i uznemirenost, već pojačana solidarnist i nestrpljenje da se nastavi normalan život'', rekla je Vidojević.

Dodala je da je globalna pnademija promenila mnoge prioritete, ali da su u ustanovama socijalne zaštite nama i dalje korisnici na prvom mestu bez obzira na globalna dešavanja, te da će nastaviti da se bore za njihovo bolje sutra.

V.d.direktora Doma za odrasla invalidna lica u Zemunu, koji ima 80 korisnika, Mikica Budimirović rekao je da je veoma teško odgoviriti na izazove pandemije i održati stabilnost u ustanovi, koja je zatvorena devet meseci, i tako da sve službe rade besprekorno, a da korisnici imaju adekvatnu negu. On je napomenuo da su korisnici te ustanove posebno ranjiva grupa koja je već devet meseci iza zatvorenih vrata, ali da su bili uključeni u različite aktivnosti u domu, poput sređivanja dvorišta i sličnih poslova, što im je, kaže, pomoglo da sačuvaju psihičko zdravlje.

Budimirović je naglasio da se u domu striktno sprovode sve mere zaštite i da je jedan korisnik do sada bio zaražen i to kada je izašao iz ustanove. On je pohvalio zaposlene u toj ustanovi za odgovorno ponašanje i naveo da je bilo samo nekoliko slučajeva zaraze medju zaposlenima u toj ustanovi, a koji su otkriveni na vreme jer su odmah prijavili da imaju zaražene u porodici.

Predsednik Saveza udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama u AP Vojvodini, predsednik Udruženja za pomoć MNRO "Plava ptica" Opštine Kula Marko Košutić ukazao je da je pandemija toj ranjivoj grupi donela je '' dvostruku marginalizovanost'', pre svega nerazumevanje i barijeru koja nije fizička i komunikacijska, već mentalna.

''To znači da je osobi koja nema dovoljne mentalne kapacitete da razume apstraktne pojmove, teže objasniti zašto joj je zdravlje ugroženo, kako se poštuju mere izolacije i zašto ne možemo da sprovodimo uobičajene aktivnosti'', rekao je Košutić. Naveo je da je pandemija za taj savez bila veliki izazov, ali da su pronašli nove načine da dopru do svojih korisnika i alternativne metode da im pruže pomoć.

''Poseban izazov je bio kako da ne ugrozimo njihova ljudska prava, a da ih ujedno zaštitimo. Mislim da smo svi zajedno sa resornim ministarstvom naučili kako da budemo bolji u onome što radimo i da kvalitet života osoba sa invaliditetom bude što bolji'', naveo je Košutić.

Potpredsednik Gradske organizacija gluvih Beograda i član izvršnog odbora Saveza gluvih i nagluvih Srbije Mihailo Gordić rekao je da je pandemija koronavirusa pogodila i zajednicu gluvih, ali istovremeno u tim uslovima omogućila im bolji pristup informacijama i komunikaciji. Naveo je da su tako na mnogim medijima u programima zastupljeni tumači za prevođenje na znakovni jezik.

Kaže i da je ove godine tokom epidemije video relej centar kovid-19, čiji je cilj unapredenje položaja gluvih i nagluvih uklanjanjem barijera u komunikaciji, pružao usluge 24 sata sedam dana. Naveo je da je omogućen pristup prevodjenju na znakovni jezik u kovid ambulantama, a gluvima je omogućeno da ne nose maske zbog lakše komunikacije. On je, međutim, naveo da učenje na daljinu nije bilo prilagodjeno deci koja su gluva.

Gordić je naglasio da je za vreme vanrednog stanja najveću podršku pružila Vlada Srbije i predložio da se u 2021. osnuje nacionalni prevodilački centar za gluve i nagluve osobe.