Mali: Budžet 2021. za ulaganja i bolji život, a zapošljavanje u javnom sektoru na institucijama

Kako je naveo, 330 milijardi dinara, odnosno 5,5 odsto BDP-a, biće izdvojeno za kapitalne investicije, pa bi tako konstruisan budžet trebalo da omogući privredni rast od šest odsto.

Plate i penzije

Kada je reč o podizanju životnog standarda, Mali navodi u intervjuu za Tanjug da će od 1. januara penzije biti povećane za 5,9 odsto, minimalna cena rada za 6,6 odsto, kao i povećanje plata u javnom sektoru. Ističe da će od 1. januara pet odsto povećanje plate dobiti medicinski radnici, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti 3,5 odsto, a ostalih 1,5 odsto povećanja oni će dobiti od 1. aprila.

Mali je za Tanjug potvrdio da će vojnici, pored toga, dobiti dodatno povećanje do deset odsto.

"To je ogromno povećanje plata, imajući u vidu pandemiju, nikada veću krizu u svetskoj ekonomiji, ali to je čvrsto opredeljenje Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića", rekao je Mali.

Podseća da je u okviru Programa "Srbija 2025", cilj države da prosečna plata u Srbiji do 2025. godine bude 900 evra, a prosečna penzija 430 evra.

Od tog cilja, ističe Mali, država ne odustaje i navodi da će "svaki ušteđeni dinar" biti iskorišćen za povećanje plata i penzija.

Tim povećanjem, objašnjava ministar, povećava se tražnja jer građani više kupuju, dok privredna aktivnost, podstaknuta tom tražnjom, nastavlja da raste.

Kapitalne investicije

Druga bitna stavka budžeta za narednu godinu, navodi Mali, jeste izdvajanje novca za kapitalne investicije, jer se, objašnjava, pokazalo da kada država ulaže auto-puteve, industrijske parkove, razvoj i rehabilitaciju železnice, da se na taj način podstiču i privatne investicije.

Mali navodi i da je Fiskalni savet pozdravio veći budžet za kapitalne investicije.

"Sledeće godine 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP-a, biće izdvojeno za kapitalne investicije", naglašva on.

Na spisku tih investicija nalaze se, navodi Mali, izgradnja Moravskog koridora, autoput Preljina-Požega, brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac, autoput Niš-Pločnik, autoput Ruma-Šabac-Loznica...

Kaže da sledeće godine počinje izgradnja Fruškogorskog koridora, dok se za novi put "Vožd Karađorđe", koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, radi projekat koji će biti završen naredne godine, a realizacija počinje 2022. godine.

U budžetu je izdovojen novac i za nove industrijske parkove, za nastavak rehabilitacije pruga, kao što su Niš-Dimitrovgrad i brza puga od Beograda do Novog Sada, navodi Mali.

Ministar očekuje da će tako konstruisan budžet sledeće godine omogućiti da privreda ostvari rast od šest odsto, da će podstaći privatne investitore, strane i domaće, da nastave da ulažu, ali i da će napraviti dobru osnovu za 2022. i 2023. godinu.

Fiskalni savet

Upitan da li država ima dovoljno novca za povećanje plata u javnom sektoru, što Fiskalni savet vidi kao najveći strukturne problem bužeta za narednu godinu, Mali odgovara da se pripremi budžeta pristupa veoma odgovorno, da ne ugrozi makoekonomsku stabilnost i da ne poveća javni dug.

Ističe da su teške reforme sprovedene od 2014. godine dovele do toga da Srbija u protekle četiri godine ima suficit u budžetu, javni dug pod kontrolom i nikad manju stopu nezaposlenosti.

Foto: TANJUG, ZORAN ŽESTIÆ

"Kada su u pitanju plate, tu ne možemo da se saglasimo sa Fiskalnim savetom. Naša strategija i jeste da idemo sa povećanjm plata u javnom sektoru, jer te plate povlače rast plata u privatnom sektoru", naveo je Mali.

Potvrda za to jeste, ukazuje on, dostizanje prosečne plate više od 500 evra krajem prošle godine, kao što je, podseća Mali, i bilo obećano.

Dodao je da plata raste i ove godine, uprkos pandemiji, ali i da će narednih godina nastaviti da raste.

"Pričaju ljudi: ''Nemojte da nam odlaze mladi''. Kako da nam ne odlaze mladi ako ne povećavamo plate", upitao je Mali.

Rekao je da će država nastaviti da povećava plate i penzije, a uz to, dodaje, i minimalnu cenu rada.

Ona je, podseća, 2012. iznosila 15.000 dinara, dok će od 1. januara biti 32.000 dinara.

Osim povećanja plata u javnom sektoru, Fiskalni savet je kritikovao i izdvanja za subvencije, a Mali kaže da se ni po tom pitanju nije saglasan sa njima, jer te subvencije služe za podsticanje ne samo privrede, već i brojnih institucija od značaja za našu zemlju.

Najbolji u Evropi

Kada se govori o subvencijama, Mali navodi da se one odnose na podršku razvoju preduzetništvu, poljoprivrednicima samo za IPARD biće izdvjeno 4,7 milijardi dinara, za nabavku fiskalnih uređaja, kako to ne bi išlo na teret privrede.

Subvencioniše se, dodaje on, i Fond za inovacionu delatnost, Centar za promociju nauke, Naučno-tehnološki parkovi u Beogradu, Nišu i Čačku, podrška se daje i za rad ustanova kulture, za Svetsko atletsko prvenstvo, za Svetsko prvenstvo u veslanju 2023. godine.

Tim subvencijama se, ističe, ni na koji način ne ugrožva makroekonomska stabilnost.

"Planiran je i deficit od tri odsto, koji je u skladu sa stavom MMF-a, što je stopa deficita koji daje mogućnost da podržite stopu rasta od šest odsto", rekao je Mali.

Ovu godinu, navodi ministar, Srbija završava sa najvećom stopom rasta BDP-a u Evropi, čime je pokazala, kaže, da je otporna na krizu, a taj trend, dodaje, nastaviće i u narednom periodu.

Foto: Ministarstvo finansija.jpg

Promene u zapošljavanju u javnom sektoru

Kako je dodao, o novom zapošljavanju u javnom sektoru od 1. januara više neće odlučivati vladina komisija već same institucije, prema svojim potrebama i mogućnosti. Ipak, one će biti ograničene, tako što će moći da zaposle do 70 odsto od broja zaposlenih koji su iz te institucije otišli u prethodnoj godini, naveo je Mali u izjavi za Tanjug.

"Postojala je kontrola zapošljavanja u javnom sektoru i shodno mišljenju MMF-a naša želja je bila da se sistem stroge kontrole ne olabavi već da se na neki način uredi, tako da ne treba svaki novozaposleni da ide na komisiju za zapošljavanje Vlade Srbije da bi dobio saglasnost već da se odgovornost prenese na institucije i ustanove koje zapošljavaju", kaže Mali.

Tako će, dodaje, od 1. januara one imati mogućnost i slobodu da zapošljavaju ukoliko im je to neophodno prema svojim poslovnim planovima i fondu plata koji mogu da obezbede. Ističe da će sa pomenutim ograničenjem od 70 odsto opet ostati indirektna kontrola, ali će institucije imati mogućnost da zaposle ljude u skladu sa svojim potrebama.

Od 1. januara 2021. do 31. decembra 2023. godine biće olakšano zapošljavanje na određeno i neodređeno vreme u javnom sektoru, nakon što je šest godina na snazi bila zabrana zapošljavanja u tom sektoru. To predviđaju Izmene i dopune zakona o budžetskom sistemu, koje se nalaze u skupštinskoj proceduri, a u kojoj je navedno da će korisnicima javnih sredstava u naredne tri godine biti dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti Vlade Srbije prime nove ljude u radni odnos u svojstvu pripravnika.

Međutim, državna preduzeća i ustanove moći će za stalno da prime nove zaposlene u ograničenom broju, a koji ne sme biti veći od 70 odsto od ukupnog broja onih čiji je radni odnos u tom preduzeću ili ustanovi prestao u prethodnoj godini.

O prijemu novozaposlenih iznad tog procenta, kako je navedeno u izmenama i dopunama zakona, odlučivaće Vlada Srbije uz prethodno mišljenje Ministarstva finansija.

Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme ne može biti veći od 10 odsto ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim uz saglasnost Vlade Srbije. Takođe, u predlogu zakonu se navodi i da će zapošljavanje biti moguće ukoliko državno preduzeće ili ustanova ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predvidenim posebnim propisima.

Ta ograničenja se ne odnose na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, nastavno osoblje visokoškolske ustanove i naučno i istraživačko osoblje naučnoistraživačke organizacije akreditovane u skladu sa zakonom. Takođe, ne odnose se ni na postavljena i imenovana lica u državnim organima i organima jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i na direktore javnih preduzeća, društava kapitala, ustanova i javnih agencija čiji su osnivači Republika ili jedinice teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave. Ograničenja se ne odnose ni na osobe sa invaliditetom u skladu sa propisima koji uređuju oblast profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.