Šta pokazuju podaci: Koliko prosečno zarađuju frilenseri, a koliko su dužni državi?

Centar za istraživanje javnih politika objavio je analizu o radu frilensera u Srbiji i dao predlog regulacije ove oblasti.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Depositphotos, dusanpetkovic
Foto: Depositphotos, dusanpetkovic

Učiti na primeru Bosne i Hercegovine?

"Poreska uprava svakako može da odluči da, kao što je u upozorenju frilenserima fizičkim licima i navedeno, naplati kazne. Takav scenario već smo gledali u Bosni i Hercegovini, gde je ovakva akcija dovela do devastacije frilenserske zajednice, a bez, u normalnim okolnostima poželjne posledice, da se poreska baza proširi", upozorava se u saopštenju Centra za istraživanje javnih politika.

"U ovom slučaju govorimo o frilenserima koji imaju poslodavce u inostranstvu, a koji su u statusu fizičkih lica i do sada nisu plaćali porez na prihod. Naš predlog rešenja se odnosi na one digitalne radnike koji su najčešće na početku ili u prvim godinama karijere, te još nemaju stabilne klijente", navodi se u njihovom saopštenju.

Prema njihovim istraživanjima, dodaju, takvih frilensera ima oko dve trećine.

"Naša prethodna istraživanja ukazuju da su u proseku prihodi tih frilensera oko 80.000 bruto mesečno, što ne znači da su ove zarade redovne i unapred zagarantovane. U tom smislu, nijedna generalizacija nije dobra, jer na primer žene u frilensingu u proseku zarađuju oko 60.000 RSD bruto mesečno. I tako je bilo pre početka COVID koji je u stvari doneo novine: stagnaciju u potražnji za softverašima iz Srbije (profesija u kojoj dominiraju muškarci) i smanjenje potražnje za profesijama u kojima dominiraju žene kao što su pisanje i prevođenje i profesionalne usluge", poručuju oni.

Po Centrovoj proceni, čak i da je najmanji dug za porez u pitanju, po najpovoljnijoj neoporezivoj osnovici od 50 odsto, naš frilenser ili frilenserka duguju ozbiljan iznos.

"U slučaju da su, na primer, u jednoj godini u proseku prihodovali 80.000 RSD bruto mesečno, bili bi dužni da za poreze i doprinose uplate u najboljem slučaju oko 270.000 RSD godišnje (cca 2300 EUR)", kaže se u Centrovom saopštenju.

Oni smatraju da treba definisati veću neoporezivu osnovicu od sadašnje koja bi frilensere koji ostvaruju relativno male prihode (nešto iznad minimalne zarade) oslobodila plaćanja poreza.

"Oni koji imaju veće prihode bi bili srazmerno oporezovani tako da, u trenutku kada ostvaruju relativno stabilne prihode mogu bez većih problema da zamene status fizičkog lica, statusom paušalca ili osnuju d.o.o. Druga mogućnost je priznavanje većih normiranih troškova, na primer 50 odsto od ostvarenih prihoda, a čime bi se poresko opterećenje frilensera svelo na nivo poreskog opterećenja bliže onom koji plaćaju drugi obveznici", predlažu.

Srbija je, ističu, po broju frilensera po glavi stanovnika u samom evropskom i svetskom vrhu, a pri traženju odgovarajućeg rešenja treba imati u vidu da je poslodavac ovih poreskih obveznika u inostranstvu i ne uplaćuje svoj deo poreza i doprinosa radniku kao što je to slučaj kod poreskih obveznika po ugovoru o delu ili ugovoru o autorskom radu čiji je poslodavac u zemlji. U drugim zemljama, dodaju, u takvim slučajevima neke države preuzele su trošak poslodavca.

Kazne od 5.000 do 150.000 dinara

U zavisnosti od visine utvrđene poreske obaveze, protiv frilensera obuhvaćenih ovom akcijom biće podneta prekršajna ili krivična prijava, podsećaju iz Centra.

"Tako, fizičko lice koje ostvaruje prihode iz inostranstva, a za ostvarene prihode ne podnese Poreskoj upravi poresku prijavu, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara. Ukoliko fizičko lice ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, odnosno rešenjem Poreske uprave, kazniće se i novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara", stoji u njihovom saopštenju.

strana 1 od 172 idi na stranu