Zašto su prognoze MMF-a najbolje za Srbiju i Litvaniju i šta im je zajedničko?

Dok MMF za veliki broj zemalja u Evropi projektuje i dvocifreni privredni pad u ovoj godini, najbolji ishod predviđa Srbiji i Litvaniji.

Izvor: Blic.rs
Podeli
Foto: Depositphotos, Jirsak
Foto: Depositphotos, Jirsak

To je istakla i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nakon konferencije koju je organizovala generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva.

A šta je to što u je u ovom slučaju "spojilo" Srbiju sa Litvanijom i po čemu su njihove ekonomije toliko slične da gotovo identično i prolaze kroz trenutnu krizu. U najkraćem zaključak je da je fokus obe zemlje na investicijama ( da obe imaju dugoročni investicioni plan), ali i stav da jačanje potrošnje građana može ekonomiji zemlje može doneti samo dobro, piše Blic.

Litvanija je bivša pripadnica Sovjetskog Saveza. Na početku krize, litvanska ekonomija bila je u zdravom stanju, kako su primetili bankarski analitičari. Litvanija je pokazala izuzetnu otpornost na usporavanje globalne ekonomije već u 2019. godini: BDP Litvanije porastao je za 3,9 procenta, u poređenju sa rastom od samo 1,5 procenta u Evropskoj uniji. Pored toga, Litvanija je bila jedna od tri zemlje EU sa bržim rastom BDP u 2019. godini nego u 2018.

Sve dok nije zavladala pandemija, a treću godinu zaredom, ekonomija ove baltičke države rasla je brže nego što se očekivalo - rast BDP u proseku je iznosio 3,9 procenata.

I isto tako je bilo i sa Srbijom. Pre korona krize, ekonomija Srbije bila je na stabilnim nogama, investicije su bile na rekordnim nivoima, javni dug zemlje bio je na nivou od oko 50 odsto BDP-a, plate u javnom sektoru rasle su i do 15 odsto godišnje...

Analitičari bankarskog sektora ocenili su da je do rasta i otpornosti Litvanije došlo zbog stalnih sistemskih promena u strukturi litvanske ekonomije.

Jedan izveštaj banke nazvao je ovaj faktor "germanizacijom" litvanske ekonomije, što znači pozitivnim vladinim budžetom i spoljnim bilansima, održivim i uravnoteženim rastom, koji je vođen potrošnjom domaćinstava, izvozom i investicijama na sličan način kao što to čini Nemačka.

Litvanci predviđaju da je zbog strukturnih promena koje su se dogodile u ekonomiji, Litvanija na putu bržeg ekonomskog rasta i da bi s okončanjem korona-krize rast mogao da se ubrza sledeće godine na 4,6 procenata sa predviđenim stopama rasta BDP-a za naredni period 2022-2023. u rasponu od 3-4 procenta.

Investicije na prvom mestu

U Litvaniji oostoje dva značajna velika projekta državne intervencije, koji, kako analitičari tvrde, mogu da podstaknu dalji rast i podstaknu potrošnju i trgovinu.

Prvo, to je strateški investicioni plan za ekonomsku obnovu, koji je Ministarstvo finansija objavilo početkom juna, a njegova primena treba da počne krajem godine. Drugo je glavni projekat regionalne saobraćajne infrastrukture Rail Baltica (integrisanje baltičkih država u evropsku železničku mrežu preko železničke pruge standardnog koloseka od 870 kilometara. Projekat je dostigao svoju ključnu fazu implementacije tokom korone.

Organizatori projekta tvrde da bi postepeno upijanje direktnih kapitalnih investicija u projekat pružilo značajan podsticaj lokalnom građevinarstvu i povezanim delatnostima. Tvrdi se da bi ovaj infrastrukturni projekat povećao agregatnu potražnju u ekonomiji i generisao rast BDP, pomažući na taj način ne samo da ublaži negativne uticaje COVID-19 na ekonomiju, već i da ga izvede na brz rast.

I tu je postoje velike sličnosti sa Srbijom. Naš investicioni plan ide do 2025. godine i cilj je da do tada prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija 440 evra. Plan je vredan ukupno 14 milijardi evra, a fokus je na potrošnji i velikim infrastrukturnim ulaganjima.

Prva izašla iz Sovjetskog Saveza

Kao prva država koja je izašla iz sastava Sovjetskog Saveza, Litvanija je danas članica Evropske unije, NATO i Saveta Evrope. Od 21. decembra 2007. je i punopravna članica Šengenskog sporazuma, upravo kada je, kako su mediji prenosili, počeo njen "ekonomski uspon".

Nivo nezaposlenosti smanjio se za oko pet procenata do 2018. godine, dok je prosečna plata porasla sa 357 na 932 evra.

Tokom razgovora o pridruživanju te zemlje EU, najviše se govorilo o liberalizaciji tržišta, uklanjanju nepotrebnih vladinih propisa, otvaranju tržišta i stvaranju konkurencije. Kada je postala članica EU, ne samo da su stvorene mogućnosti pristupanja novom tržištu, povećanju uvoza i izvoza, slobodnom kretanju ljudi, već su na raspolaganje dobili i velika sredstva koja su doprinela ekonomskom razvoju i prosperitetu.

Tada je poboljšan i status Litvanije među stranim investitorima.

strana 1 od 172 idi na stranu