U Srbiji više od 55.000 domaćinstava angažuje radnike za kućne poslove

Takođe se procenjuje i da oko 10.000 radnika, uglavnom žena, radi godinama na takvim poslovima, a da nisu prijavljeni i ne ide im za to radni staž.

Analiza NALED-a pokazala je da bi u ovoj, ali i u još nekim oblastima korisno bilo da se primeni elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika koji je zaživeo u poljoprivredi i dao dobre rezultate. Za godinu i po od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta - sa 3.500 na oko 42.500 radnika, čime je praktično prepolovljen broj onih koji su u ovom sektoru radili na crno.

Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi da se proširi i na druge delatnosi, naročito u kućnim i pomoćnim poslovima čuvanja dece, starih lica, kućnih ljubimaca, poslove čišćenja i održavanja, dostave hrane, u građevinarštvu i drugim sličnih poslovima, kažu predstavnici NALED-a.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.

Direktorka tima za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović kaže za Tanjug da bi kao stimulans za one poslodavce ili fizička lica koji angažuju radnike na ovaj način, naročito za kućne poslove ili poslove čuvanje dece, možda mogli da se uvedu određeni vaučeri, različiti popusti i stimulacije. Sistem vaučera kaže, postoji u Mađarskoj i pokazao se kao dobar.

Ističe da kada su u pitanju kućni poslovi mnogi, prevashodno žene, i po dvadesetak godina rade takve poslove a da nemaju ni dan radnog staža, nisu prijavljene i nemaju nikakve prinadležnosti osim zarade.

"Procenjuje se da oko 55.000 domaćinstava u zemlji angažuje pomoć u kući i da oko 10.000 radnica radi takve poslove i zato pokušavamo da nađemo način da budu registrovane, da imaju zdravstveno i socijalno osiguranje i da poslodavac za njih plaća porez“, kaže Bojović.

Kako navodi, u NALED-u pripremaju materijale i analize i spremni su da daju predloge čim se formira nova vlada.

U Ministarstvu rada kažu da će radno angažovanje osoba koje obavljaju pomoćne poslove u kući kod više porodica u toku jednog meseca, biti regulisano poput sezonskih radnika u poljoprivredi u određenim delatnostima, prema Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u odredjenim delatnostima. Zakon priprema radna grupa resornog Ministarstva, a prema nacrtu u određenim delatnostima u slučaju povrede na radu osobe koje se bave sezonskim poslovima imale bi pravo na zdravstveno osiguranje, a za svaki radni dan bili bi im uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prema rečima ministra Zorana Đorđevića, Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima su obuhvaćeni samo sezonski poslovi u poljoprivredi, te je ideja da se takav model radnog angažovanja primeni i na pojednostavljeno radno angažovanje i prijavu na osiguranje kućnog pomoćnog osoblja. Takvi poslovi trenutno su regulisani Zakonom o radu, koji predviđa da se sa kućnim pomoćnim osobljem može zaključiti ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme, sa punim ili nekompletnim vremenom, sa svim pravima koja su propisana Zakonom o radu.

Predstavnici NALED-a ukazuju i na to da u sektoru turizma neformalno radi oko 18.000 radnika, a oko 50.000 na fizičkim poslovima u građevini. Takođe, na poslovima sakupljanja sekundarnih sirovima angažovano između 35.000 i 55.000 neformalnih sakupljača.

Jelena Bojović objašnjava i da je ovakav sistem prijave radnika kakav je primenjen u poljoprivredii za poslodavce znatno jednostavniji jer praktično sve rade iz kancelarije jednim klikom putem mobilne aplikacije, osnosno sajta. Nakon mesec dana od Poreske uprave dobijaju rešenja koliko treba da plate za angažovanje sezonskih radnika. Takođe ništa od prinadležnosti koje radnici već imaju poput socijalne pomoći i slično im se za to vreme ne ukida.

Analiza NALED-a i Nemacke organizacije za razvojnu saradnju o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima koji trenutno funkcioniše samo u poljoprivredi pokazala je da su najcešci razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan nacin ugovaranja.

Tokom 820.000 dana angažovanja u poljoprivredi plaćeni su porezi i doprinosi u iznosu od 250 miliona dinara, a ovaj sistem je koristilo 311 poslodavaca.

Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije, jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit, pokazala je analiza. Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16 odsto angažovano je na rok do godinu dana. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.