Stiže Turski tok: Srbija i tri susedne zemlje dobijaju gas, a poznata je i cena

Beograd -- Prvi čovek Srbijagasa kaže da će gasovod Turski tok biti spreman da do kraja godine pokriva potrebe Bugarske, naše zemlje, BiH i Mađarske

Izvor: Politika
Podeli
Foto: Ilustracija, Epa, Clemens Bilan
Foto: Ilustracija, Epa, Clemens Bilan

Turski tok biće završen najkasnije do kraja godine, pa samim tim i sposoban da snabdeva Bugarsku, Srbiju, BiH i vrlo brzo da pokriva i deo potreba Mađarske, tako da problema u snabdevanju gasom naše zemlje neće biti, kaže za Politiku Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa

"U tom smislu ne očekujemo nikakve probleme u snabdevanju, a što je najvažnije, i cena gasa će biti slična sadašnjoj ukoliko ne bude bitnih poremećaja cene nafte", objašnjava prvi čovek Srbijagasa za "Politiku".

Srbija u ovom času i dalje gas dobija samo iz jednog pravca preko Ukrajine, a iz Gasproma poručuju da "uz smetnje koje mogu biti uzrokovane komercijalnim sporovima, naš tranzit kroz gasovode u Ukrajini takođe bi mogao biti poremećen ako Ukrajina ne bude mogla pravilno da održava i garantuje bezbednost svojih gasovoda zbog tekućeg vojnog sukoba i/ili nedostatka finansijskih sredstava".

Bajatović objašnjava da u cilju sigurnog i redovnog snabdevanja gasom Srbija razrađuje i alternativni scenario iz pravca Baumgartena, najvećeg skladišta gasa u Evropi do kog gas stiže i gasovodom Severni tok.

Inače, do početka tranzita preko Bugarske u Srbiji će biti postavljene četiri stanice za merenje gasa i kompresorske stanice. Reč je o stanicama za prijem gasa iz pravca Bugarske čija je minimalna potrošnja 8,4 miliona kubika gasa dnevno, kao i još tri stanice za odvajanje iz sistema za transport gasa čija je projektna potrošnja od dva do 4,6 miliona kubika gasa dnevno.

Srećko Đukić, stručnjak za gasne prilike, kaže da su se još od 1970. Ukrajina, a kasnije i Belorusija, nametnule kao prirodni tranzitni pravci za transport ruskog gasa u Evropi, iz Orenburga, a zatim i iz drugih sovjetskih, odnosno ruskih gasnih nalazišta. Ta nezamenljiva tranzitna uloga ove dve zemlje samo je s vremenom jačala. Poznato je da skoro pred svaku zimu Evropa zebe zbog moguće nestašice gasa zbog rusko-ukrajinsko-beloruskih sukoba različite prirode, od cenovne do političke.

Ta neizvesnost, dodaje, primorala je Evropsku uniju i njene članice da pitanje gasne bezbednosti stave u sam fokus svoje energetske politike i strategije i da razradi čitav kompleks mera kojima smanjuje pomenute rizike. Jedna od najvažnijih bezbednosnih gasnih politika jeste diversifikacija pravaca i zemalja iz kojih se dobavlja gas, povezivanje gasnih sistema zemalja članica EU.

"Ovim upozorenjem Rusija preko Gasproma poručuje Evropi da je neophodno završiti započete projekte Severni tok 2 i Turski tok koji joj jedino mogu garantovati stabilno snabdevanje gasom. Drugim rečima, odustanite od sankcija najavljenih za te projekte. Srbija kao zemlja koja 100-procentno zavisi od ruskog gasa i jednog pravca snabdevanja preko Ukrajine najviše je pogođena najavom Gasproma. Posto se ništa ne može učiti u kratkom roku, na primer na planu diversifikacije, preostaju politički razgovori i kontakti da se izbegne loš scenario", kaže Đukić.

strana 1 od 164 idi na stranu