Veselin Jevrosimović za Forbs: Uloga rada na daljinu u promeni IT i globalnog poslovanja

Okolnosti koje je doneo koronavirus prisilile su nas da se oslonimo na tehnologiju kako bismo mogli da ostanemo povezani, ali u širem smislu, ona je delovala kao katalizator koji je gurnuo mnoga preduzeća na put digitalne transformacije, ocenio je Jevrosimović za "Forbs".

Jevrosimović, koji ima dugogodišnje iskustvo sa radom na daljinu pre nego što su kompanije bile uslovljene trenutnim okolnostima da pređu na digitalan način poslovanja, kaže da je trenutna situacija stvorila jedinstvenu priliku za prilagođavanje i produktivniji i efikasniji rad u kriznim vremenima, ali i otvorila povod za diskusiju širom sveta o tome kako može da se stvori novo radno okruženje, korisno za kompanije, zaposlene i društvo.

On je istakao šest ključnih aspekata na koje bi trebalo primeniti nove poslovne smernice.

Prva se odnosi na stil organizacije i upravljanja, a Jevrosimović navodi da su, zahvaljujući prethodno ustanovljenoj logistici poslovanja, IT kompanije prve usvojile fleksibilno radno vreme i rad na daljinu.

Međutim, kaže, osim primene softvera kao usluge (SaaS) i cloud rešenja u svojim organizacijama, one su dale primer i na polju usvajanja novog načina razmišljanja za postizanje uspeha u agilnijem radnom okruženju.

"Organizacije koje uspešno digitalizaciju kako interne, tako i spoljne tokove rada, u velikoj meri oslanjaju se na principe strateške agilnosti koje potom integrisane u sve sisteme, što se i ogleda u kulturu kompanije. Usvajanjem takvih kriterijuma i ulaganjem u obrazovanje i usavršavanje svojih zaposlenih, kompanije mogu uspešno da odgovore na brzo promenljivo poslovno okruženje koje donosi poslovanje budućnosti", navodi Jevrosimović.

Prema njegovom mišljenu, menadžment kompanije će imati zadatak da motiviše zaposlene koji nisu fizički zajedno, kao i da nauče kako da neguju unutrašnje odnose i upravljaju sopstvenom poslovnom zajednicom digitalnim putem, što neće biti moguće bez temeljnog pristupa tehnološkim i informatičkim mogućnostima kompanije, uz istovremenu edukaciju za zaposlene.

Ističe da je od ključne važnosti korišćenje pravih IT alata i savremenih softverskih rešenja kao odgovor na promenjene potrebe.

Tehnologija i digitalna pismenost su druga smernica, a Jevrosimović smatra da je jedan od prvih problema u vezi sa softverom, sa kojima su se zaposleni širom sveta susreli, pristup bezbednoj mreži kompanije. Agilna i sigurna komunikacija su ključne kada je u pitanju rad na daljinu, zbog čega kompanije treba da obezbede pristup sigurnoj virtuelnoj privatnoj mreži (VPN).

Kaže da je snažna informatička podrška od najveće važnosti za nesmetano usvajanje praksi rada u budućnosti.

"Da bi omogućile rad na daljinu, organizacije moraju da budu u mogućnosti da u potpunosti omoguće pristup korporativnim resursima putem cloud tehnologija, što će se manifestovati usponom tržišta računarstva i razvojem novih rešenja u ovoj oblasti, ali i porastom sajber bezbednosti. Da bi dugoročno najbolje nastavile rad na daljinu, kompanije će morati pažljivo da preispitaju koje aplikacije i usluge koriste, a potom i da ulože u praćenje i upravljanje sistemima za čuvanje podataka", navodi Jevrosimović.

Treći princip podrazumeva da "nova normalnost" zahteva nove mere bezbednosti.

Jevrosimović naglašava da će prelaskom na digitalnu tehnologiju i cloud, kompanije ubrzo shvatiti da sigurnost podataka zahteva pomeranje dalje od tradicionalnih sistema na koje su navikli.

Smatra da, s obzirom na to da je bezbednost jedan od glavnih stubova digitalnog sveta u budućnosti, organizacije moraju da povećaju svest o bezbednosti podataka i da edukuju svoje radnike na daljinu po ovom pitanju.

Ističe i pojedine pozitivne promene u upotrebi i razvoju novih specijalizovanih alata i opreme, koji su od velike koristi prilikom rada na daljinu.

"Umesto velikih ekrana na koje smo navikli u konferencijskim salama, sada imamo specijalizovane tablete za video-konferencije koji sadrže više kamera, napredne mikrofone i audio-postavke, tako da možemo zasebno da radimo na računarima, a da imamo najviši kvalitet konferencijskih poziva. Verujem da je šira upotreba sistema digitalnog potpisa, pametnih zvučnika, ali i sigurnosnih alata, ono što nas tek čeka na ovom polju", navodi Jevrosimović.

Naredna smernica su promene u komunikaciji, koja je, kako kaže, jedno od područja koje se najviše transformisalo kada je rad u kancelariji zamenjen radom na daljinu.

Smatra da poslovni lideri moraju da pronađu inovativne načine kako da se komunikacija i dalje odvija efikasno u kompaniji.

Ključni kriterijumi koje treba poštovati, prema njegovim rečima su transparentnost i doslednost u razmeni relevantnih informacija, što se može postići putem internih platformi za razmenu vesti i drugih alata, ali mora biti istinski uklopljeno u kulturu kompanije.

"Što se tiče alata za onlajn komunikaciju, verujem da bi bilo idealno da kompanije imaju svoje platforme u te svrhe, umesto da koriste javne usluge koje se lako preopterete. Obično se radi o poslovnoj verziji dobro poznatog softvera za instant komunikaciju, kao što je Zum (Zoom), koji se instalira na server kompanije", navodi Jevrosimović.

Kaže da postoji mnogo novih alata koji pružaju brzu i sveobuhvatnu digitalnu komunikaciju, ali da menadžeri moraju da imaju na umu da se dobra komunikacija ne završava pružanjem najnovije tehnološke opreme.

Ukazuje na to da sada više nego ikad, zaposleni žele da se osećaju informisano, žele da budu deo kohezivnog tima, pa bi kompanije trebalo da dele važne vesti putem formalnih kanala komunikacije, kao što su interni portali i drugi alati, ali i da ostanu u kontaktu putem neformalnih interakcija, kao što su onlajn pauze za kafu.

Motivacija i mentalno zdravlje su peta smernica, s obzirom na to da, iako deluje da se sve na svetu menja, neke stvari ostaju iste i da ljudsko saosećanje, emocija i potreba za empatijom nikada neće nestati.

Zbog toga, prema Jevrosimoviću, zajedno sa rešavanjem drugih važnih pitanja, kompanije moraju da slušaju šta zaposleni imaju da kažu i da saosećajno prate njihovo emocionalno stanje i blagostanje.

"Odeljenje za ljudske resurse, kao i lideri timova, već mesecima redovno razgovaraju sa zaposlenima i kreiraju upitnike kako bismo imali uvid u realno stanje: kako se zaposleni osećaju i snalaze u radu od kuće. Tako smo saznali da izuzetno cene fleksibilnost što se tiče rada na daljinu i srećni su što mogu da uspostave balans između poslovnog i privatnog života. Imaju mogućnost da se organizuju kako im odgovara i imaju više vremena za učenje novih veština", navodi Jevrosimović.

Kaže da je u suštini većina u njegovoj kompaniji zadovoljna načinom na koji su organizovane stvari, ali, dodaje da su vrlo ozbiljno shvatili mišljenja stručnjaka o efektu takve promene na čovekovo mentalno zdravlje i blagostanje.

Imajući u vidu da ne reaguju svi ljudi isto na masovne promene poput ove, vlasnik i predsednik kompanije Komtrejd grup smatra da bi kompanije trebalo da im budu posvećene određivanjem dugoročnih (wellnes) programa vežbanja.

"Verujem da se iz ovog procesa mogu roditi nove ideje i humanija rešenja: na primer, kombinacija rada na daljinu i rada u kancelariji, zajedno sa optimizacijom radnog okruženja i usklađivanjem procesa. Možemo da pronađemo ravnotežu koja našim zaposlenima održava mentalnu i fizičku sigurnost, istovremeno održavajući napredan zamah našeg poslovanja", rekao je Jevrosimović.

Završni princip odnosi se na to da je u novom digitalnom svetu važna uloga IT-ja.

Jevrosimović ukazuje da su nam nove tehnologije omogućile da fizički prostor za rad zamenimo "mrežom", omogućavajući kompanijama da se prilagode i nastave svoj rad tokom pandemije, a da je IT industrija brzo otkrila nove načine poslovanja.

Podvlači da su njihovo iskustvo u pojedinačnom prilagođavanju rasporeda i radnog opterećenja naveli menadžere da i pre pandemije počnu da razmišljaju intenzivnije o fleksibilnom radnom vremenu i radu na daljinu, nadajući se povećanju zadovoljstva i produktivnosti zaposlenih.

Ističe da je važno uvek imati na umu da se tehnologije razvijaju kako bi se pomoglo ljudima i društvu u celini, naročito u kriznim vremenima.

Podseća da se od početka pandemije videlo da kompanije nisu jedine koje se prilagođavaju promenama jer su i javne institucije, škole, univerziteti, sve ove ključne institucije u društvu morale da se transformišu i to veoma brzo.

Naglašava da javni i privatni sektor moraju aktivno da sarađuju kako bi pratili novi pravac promena.

"Na primer, Komtrejd je razvio besplatan softver na samom početku karantina u Srbiji, gde se mogao registrovati svaki dobrovoljac koji je želeo da pomogne drugima u ovoj krizi. Cilj softvera je da omogući efikasno i organizovano davanje krvne plazme pacijentima obolelim od koronavirusa. Voleo bih da vidim ovaj trend međusobnog pomaganja i kod privatnih IT kompanija koje podržavaju globalne institucije, jer će upravo to doprineti i razvitku društva u celini", ističe Jevrosimović.

Smatra da će ove okolnosti sigurno uticati na razvoj računarske i digitalne pismenosti, imajući u vidu da zaposleni rade od kuće, učenici pohađaju časove na daljinu, a nastavnici koriste onlajn platforme za učenje.

"Komtrejd je podržao brojne inicijative u tom pogledu, uključujući razvoj softvera za testove samoprocene učenika osnovnih škola, gde se testiralo više od 70.000 učenika osmog razreda. Takođe smo bili aktivni u pružanju podrške mlađoj generaciji kroz besplatne IT letnje škole: taj deo našeg posla vidimo kao našu korporativnu odgovornost da pomognemo, kao i da investiramo u obrazovanje i naše buduće stručnjake", naveo je Jevrosimović za američki biznis magazin "Forbs".